|
__________________________________________________
Слике нереда у Палестини потресају свет последњих недеља. Многи одмахују руком на помен ових догађања уз примедбу: "Нека се мало они убијају, а нас нек оставе на миру". Често се чују и коментари да "муслимани свуда где живе праве проблеме", а неретко се у медијима Палестинци пореде са Шиптарима у Старој Србији. На жалост, у нашој јавности, па и у православним, националним круговима, не постоји развијена свест о важности догађаја у Светој земљи за православни свет. Наоко, ради се о сукобу између Израелаца-јудеја и Палестинаца-муслимана, који са нама нема никакве везе, осим што се блокирају и оштећују "неке православне светиње" (Храм Рождества Христова, Дом ходочасника Руске Православне Цркве итд.). Међутим, стање је другачије. Мало је познато да добар део Палестинаца чине православни хришћански верници, који спадају под надлежност Јерусалимске Патријаршије. О православним Палестинцима се до "октобарске револуције" 1917. активно старала Руска духовна мисија у Светој земљи, кроз чије су васпитне и социјалне установе - школе, интернате, сиротишта, болнице - прошле десетине хиљада Палестинаца. Пре неколико година, после осамдесетогодишњег прекида, обновљен је рад Руске духовне мисије и из дана у дан он добија на снази, на духовну радост и окрепљење православних Хришћана у Светој земљи. Насупрот раапрострањеном мишљењу (које поткрепљују медији) о верској мржњи муслимана према хришћанима у Светој земљи, палестински народ је јединствен у борби за ослобађање своје земље, која му је пре пола века одузета да се створи држава Израел и на њу населе милиони Јевреја из северне и јужне Америке, Русије, Европе и осталих делова планете. Нашој јавности је потпуно непознато да оружаној групи "Фатах", која се бори против израелске окупације, припадају многи православни хришћани, који улазе и у њено најуже руководство, и да се "Фатах" никако не може назвати "исламистичком организацијом". Крвава бура немира над Палестином почела је у јесен 2000. године, када је садашњи премијер Израела Аријел Шарон са јаким оружаним снагама ушао на територију Храмовне горе крај Јерусалима, на којој се налази џамија Ал-Акса и која се налази под палестинској управом. Приликом Шаронове "посете" убијено је двадесет ненаоружаних Палестинаца. Овим догађајем отвара се духовна димензија садашњих збивања у Светој земљи. Храмовна гора је своје име добила по Соломоновом Храму, који је био разорен, па поново саграђен. О овом, другом по реду, Храму, Господ наш Исус Христос је рекао да од њега "неће остати ни камен на камену", када су га ученици позвали да му покажу величину и лепоту Храма. И заиста, већ 70. година после рођења Господњег, ово његово пророчанство се остварило, Римљани су разорили Други Храм. Од њега је остао само један зид, за опомену јудејима због њиховог богоодступништва. То је онај Зид плача, крај кога и дан данас јудеји плачу за својом некадашњом славом и величином. На овом месту ће, по православном учењу, бити подигнут и трећи по реду храм, у коме ће се пред сам крај света крунисати антихрист, који ће започети гоњења Хришћана која ће по суровости превазићи сва досадашња гоњења. Многи свети оци Цркве православне, од првих векова Хришћанства па до наших дана, прорекли су ове догађаје. Јудеји пак, у складу са својим талмудским учењем, такође верују да ће на Храмовној гори бити уздигнут трећи храм. Но у њему ће се, по њиховом веровању, крунисати месија, кога они још увек очекују, не прихватајући Господа нашег Исуса Христа за Месију и Спаситеља. Не само да Јевреји верују у подизање трећег храма и крунисање јудејског месије (по чијем ће зацарењу јудеји добити власт над целом земљом и сви народи ће им служити, примивши и сами јудејство, осим хришћана, који ће као најнедостојнији бити до последњег побијени, како учи њихова "света" књига Талмуд), већ и предузимају конкретне мере да у наше време, двадесет векова накона разорења Другог Храма, остваре тај план. Основан је комитет за изградњу Трећег храма, у чије руководство улази и Аријел Шарон (отуда и његова "посета" Храмовној гори која је покренула талас крви и насиља), и већ се израђују предмети за употребу у храму и унутрашњу декорацију. Прошле јесени је на једном паркингу у близини џамије Ал-Акса група фанатика из Шароновог камитета у муњевито изведеној акцији извршила обред "постављања камена темељца" за будући храм. Узимајући у обзир дубину и смисао данашњих крвавих збивања у Палестини, а сагласно са много пута поновљеним ставом Православне Цркве, израженим у лицу патријараха Јерусалимског, Српског и Руског, и у складу са важеним међународним правом и основним начелима људскости, главни захтеви православног света у вези са стањем у Светој земљи могу се сажети у следеће:
|