__________________________________________________

ПРОГАЊАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНИКА

О. ЖАРКА ГАВРИЛОВИЋА У СРБИЈИ


__________________________________________________

ИНТЕРВЈУ ЖАРКА ГАВРИЛОВИЋА ЈУ-ИНФО КАНАЛУ

Интервју Жарка Гавриловића Ју-Инфо каналу о инцесту за емисију ”ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ”, који је дат Светлани Костић, новинарки поменуте ТВ пред екипом од пет људи, која је за њега дошла у стану Жарку Гавриловића, Београд, Максима Горког бр. 37, 1.децембра 2001., а који је емитован 3.децембра 2001. преко ТВ Ју инфо канала.

(Текст преписан у интегралном облику и у целости са видео траке снимљене емисије са Ју инфо канала, интервју који је изазвао оштар демарш израелског амбасадора г. Г. Свилановићу, С. Орлићу, Р. Љајићу, а преко Александра Сингера и Свет. арх. синоду СПЦ, који демарш обилује неистинама, денунцијацијама, као и фамозно Саопштење Светог арх. синода СПЦ. Пада у очи да је интервју дат 1. децембра 2001., објављен 3. децембра, а да је демарш јавно објављен први пут преко Национала (г. II бр. 29 od 9. јануара 2002.г., стр. 6) дакле са више од месец дана закашњења од емитоване информације. За то време неко је радио субверзивно да овај текст неоправдано и неаргументовано облати и нападне. Ко?! Моје мишљење да су то учинили стратези Новог светског поретка, преко г. Александра Сингера, који се свуда представља за мог ”анђела чувара”, како би, овим екцесом, подјармили средства информисања, представнике државне и црквене власти, а мене узели на нижан и одстрел. Примедба Ж. Ђ. Г. ).
Мом наступу у ТВ емисији претходио је разговор водитељке и једног лекара, који није предмет нашег интересвања, а онда......

Интегрални текст мог раније датог интервјуа, који је накнадно емитован на ТВ Ју инфо каналу, а још ”накнадније” нападнут од стране Амбасадора Израела и наше штампе:

Водитељка С. Ђ.: Да видимо шта о инцесту кажу канони Цркве. Обратили смо се за то свештенику Жарку Гавриловићу?
Ж. Г.: Што се тиче инцеста – родооскврњења, он се сматра перверзијом скоро у свим културама, у свим цивилизацијама и религијама, изузев у паганским религијама, где је, рецимо у Египту, фараону било дозвољено да се жени са својом ћерком. Или, такође, кроз случај Едипа – тзв. Едиповог комлекса - када се Едипт у незнању оженио својом мајком.
Родооскврњење или инцест је, заиста, патологија и он се, углавном, рађа (настаје) из патологије. Обично су то особе које су оптерећене у животу, било неком депресијом или неком апстиненцијом у хетеросексуалним односима. Али има случајева где отац врши инцест истовремено са ћерком и кад врши односе са њеном мајком, то јест својом супругом. Последице инцеста су, по генетици, вишеструко штетне, јер се из таквих бракова обично рађају глувонема деца.
Разне анкете које су, у овом погледу вршене у западној Европи, у првој половини прошлог века, говоре да се из инцеста обично рађају глувонема деца. Тако, на пример, код Јевреја рађа се једно глувонема дете на 500 и нешто више рођене деце, јер је код Јевреја познато да се они (Јевреји, чешће од других народа, Ж.Г.) жене са својим сестрама, пре свега због иметка, због тога што нису направили правилно разграничење у родооскрвњењу. А код протестаната једно глувонемо дете роди се на нешто више од 2000 деце, односно, једно глувонемо дете се роди на 2500 случајева рођене деце. Међутим, код римокатолика тај постотак рађања глувонеме деце је још мањи: један према 5000 рођене деце. Код православних (народа), код којих је режим и третирање инцеста врло строг, тај постотак рађања глувонеме деце је још мањи, мањи него што је код римокатолика.
Све у свему, црквена правила – канони – Православне цркве строго жигошу (полни) однос међу сродницима у блиским степенима крвног сродства, било да су они учињени хетеросексуалним било хомосексуалним путем, који инцест је чешћи што се тиче (полног) односа оца са ћерком него инцеста мајке са сином, и тако даље. Највише таквих случајева родооскврњења као узрок су алкохол или због догађаја неке несреће у породици. Углавном, те се аномалије дешавају у породицама које су разбијене или које су склоне, готове, да буду разбијене.

Канони Православне цркве кажњавају инцест

Дакле, канони Цркве строго жигошу такве односе. При том се поставља питање да ли је тај однос учињен једанпут, двапут или је то поновљено, више пута урађено. А има и случајева да се вршење инцеста често поновља више пута, тако да се отац (преко вршења инцеста) патолошки везује толико за своју ћерку, да у таквим случајевима - када се врши инцест понављано, да онда тада, он – отац - не дозвољава да се она (ћерка) уда итд. Понекад, будући вереник натера своју вереницу, (ако му се повери за учињен грех инцеста) да она то (инцестну везу са оцем) јавно обелодани. Онда због тога настаје потпуни распад породице, често осуда ћерке која је казала истину, признала грех, итд.
Имао сам прилику да контактирам, разговарам са више таквих особа (које су биле жртве инцеста) и да покушам да ове негативне последице неутралишем преко, како бих рекао, верских дисциплина, пре свега поста и молитве, кајања и исповести, причешћа, чињења милосрдних дела, уздржања у животу, живот у девствености и моралној чистоти, да би се оне (жртве инцеста које су највише погођене тиме), опрале у животу, жртве које су мање криве, јер су биле деца. Али, у сваквом случају, такав бруталан, насилан чин, и када није у питању родитељ као извршилац инцеста, оставља врло велике трагове (трауме) на психу детета, да свако такво женско дете мисли да је сваки мушкарац ђаво, да је он отелотворење ђавола, па макар то био и њен сопствени отац.
Канони Црква забрањују и строго жигошу инцест, правећи разлику кад се он учестало врши. Ако је, дакле, он извршен само једанпут, забрањује се и једном и другом извршиоцу свето причешће шест, седам, негде и дванаест година, а за грех који се више пута понављао, свети Василије Велики захтева двадесет година одлучења од Цркве. Исто тако, забрањује се полни однос између пасторка и његове маћехе и третира се нешто блаже, као инцест брата и сестре, не више тако строго као инцест ћерке и оца или сина и мајке, него нешто блаже, али ипак још увек строго.
Данас су се сви ( морални ) критеријуми променили. Данас људи живе као да немају своју савест, јер су је успавали. Данашњи човек жели да живи потпуно слободно, чак разуздано, као да их је неки ђаво опседнуо, као да су ”кучићи који су пуштени с ланца”, без забрана, посебно без оних којима их је религија, током векова и миленијума, држала под контролом.

О психотичном стању инцестом злостављене деце

Водитељка С. Ђ.: Из ваше праксе, деца која су на овај начин злостављана, какво је њихово духовно стање после таквих траума? Да ли постоји ( да ли је могућ) њихов опоравак?
Ж. Г.: Опоравак је врло тежак и могао би бити лакши, постојати, кад би се та деца, из тог стања на време извукла, на време излечила од те трауме, ако би на време и на почетку изашла из тог животног кошмара. Обично се ова траума и стање у породици прикрива и понавља, што доноси злокобне последице. Прикривајући ову трауму и бруку та деца све више улазе у депресивно стање, тако да се све више удаљују од опоравка, док не дођу до критичког стања из кога више нема повратка.

Водитељка С. Ђ.: Да ли смо ми инцестуозна нација?
Ж. Г.: Ми уопште нисмо били нација (народ) која је патила од родооскрвњења док је утицај Цркве био јак и моћан на наш народ. Међутим, после Другог светског рата, када је положај Цркве сведен само на порте и гробља, многе су се моралне вредности нагоре промениле у нашем народу. Данас је инцест много више присутан у нашем народу него раније. То инцестуозно стање је много више присутно, увећано, поготову код затворених особа и у затвореним породицама. У затвореним породицама, па и код особа које су затворене у себе или у своје породице, ви и сами врло добро знате, да ту нешто није у реду и да се ту нешто дешава што се крије. Данас има таквих породица све више и биће их све више због колотечине греха.
Дакле, данас има инцеста у нашем народу много, много више него што га је раније (пре доласка атеиста и комуниста на власт) било......

( Скинуо са видео траке 9. фебруара 2002.г. и ауторизовао Жарко Гавриловић).

________________________________________

ПИСМО ПРОТОЈЕРЕЈА ЖАРКА ГАВРИЛОВИЋА АМБАСАДОРУ ИЗРАЕЛА У СРЈ

Његовој екселенцији
Г. АМБАСАДОРУ ИЗРАЕЛА
Београд, Амбасада Израела

Београд, 22.01.2002.г.

Ваша Екселенцијо,
Незванично сам обавештен да сте уложили оштар протест код Савезних министара: иностраних послова, информација и вера (гг. Г. Свилановићу, С. Орлићу и Р. Љајићу), као и Светом архијерејском синоду Српске православне цркве, оптужујући ме да сам, у емисији ТВ Ју инфо канала, у емисији ”Лице и наличје”, рекао да су ”Јевреји инцестан народ”. Како ја то уопште нисам никад рекао, па ни тада, то сте ме Ви паушално и неаргументовано оптужили и прогласили за антисемиту, што никада, ниједним делићем свог бића нисам био, нити сам то сада, нити ћу то икада бити. Ако Ви знате нешто друго и више о мени од мене самог о мом наводном антисемитизму, то Вас молим да ми укажете на моје стварне грешке или евентуалне заблуде и на моја нетачна тврђења, као и то на основу којих мојих речи и мојих ставова сте стекли такво мишљење о мени, како бих се поправио.

Ја сам, у поменутој емисији, начелно, говорио о инцесту као теолог и философ, а изнад свега као слободно мислеће биће и демократа, и том приликом рекао, што је делимично и неспретно објављено, да се из бракова родооскрвњења, према научним истраживањима у Европи, обично рађају глувонема деца. Овако су, барем, ТВ Новости пренеле мој уводни текст, као и то, да сам ”између осталог тврдио да код Јевреја, због наслеђивања иметка, није начињено правилно крвно разграничење у родооскрвњењу...” При тој истини остајем и даље, без обзира на халабуку и нападе у штампи, радију и телевизији.

Зато тврдим да ја никад и нигде нисам тврдио да су ”Јевреји инцестан народ”, како су средства информисања кривотворно или тачно пренела Вашу или туђу изјаву, па је то велика клевета на мој рачун, као слободног мислиоца, грађанина СРЈ, и kao садашњег, а не бившег свештеник СПЦ како су ме медији у ”Слободној Европи” и ”Гласу Америке” у смислу дисквалификације карактеришу, наведени на то Вашим протестом, , ако и немате као циљ Вашег демарша дизање харанге против мене или мог прогона и линча.

Одмах да кажем да не желим да овим својим одговором реметим евентуално добре односе између наших двеју држава и народа, али ни да оћутим нетачне и нечасне нападе на моју личност, па Вас љубазно молим да ми барем дозволите, као нападнутој страни, да се овим писмо само браним, и можда успем и да се одбраним, од неоправданих напада, тумачећи то као моје људско и демократско право.
У том смислу молим да прихватите и протумачите ово моје писмо.

Нетачни и неправедни напади на моју личност

Интересује ме како сте Ви стекли утисак да сам ја антисемита? Да ли само: 1) на основу тога текста, који је објављен у ТВ Новостима, што би било непотпуно и нетачно за тако тешку квалификацију; или 2) на основу целог мог излагања када сам говорио о инцесту, без жеље да вређам Јевреје, на поменутом Ју инфо каналу, до кога текста Ви можете лако да дођете, или пак 3) под неким другим, туђим утицајима или интерпретацијама које су допрле до Вас, а које мени нису познате.

Ја се кунем живим Богом да нисам антисемита нити мрзитељ Јевреја, нити ма ког народа на кугли земаљској, али јесам слободномислећи интелектуалац који се, за све што каже, труди да има научно покриће и у књигама објављене доказе. Вероватно ова моја заклетва Вама мало значи, но ја за то не сносим никакву кривицу.

Знам, такође, и то да ме је, и пре Вашег демарша, г. Александар Сингер раније нападао да сам антисемита, па сам 06. фебруара 2000.г. давао усмену изјаву српском Патријарху у вези тих паушалних оптужби. Рекао сам тада да на паушалне и анонимне оптужбе не одговарам и да свако ко ме за нешто оптужи, мора то и да докаже, да се на оптужби потпише, да ми се та оптужба уручи у законском року, па да ја на њу одговорим и исте оповргнем, ако нису истините. Његова Светост ми још увек није доставио копију тог од г. Сингера оптужујућег писма, иако је обећао, иако сам ја то писмо тражио више пута како писмено тако и усмено преко шефа Кабинета. Том приликом (06.02.2000. г.) сам рекао и то да ме чуди да се врх Цркве бави питањем: какви смо ми у очима Јевреја, а не какви су Јевреји у очима нас Хришћана, будући да су они распели нашег Господа, да се један добар део њих свуда у свету боре против хришћанског учења и морала, да су они иницирали последње натовско бомбардовање Срба 1999. г.

Утростручени напади на мој морални интегритет

Напади на мене су некако синхронизовани: прво су дошли од г. Сингера, па онда од Вас, па онда од викарног епископа Његове Светости, др Атанасија Раките, да ли самоиницијативно или по ”задатку”, и то као ”Божићна честитка”, на Бадњи дан 06. 01. 2002. преко ТВ ”Браћа Карић”, а те исте оптужбе г. Сингер је поновио, исто као и раније, али овога пута своју оптужбу је проширио и изрекао преко радија ”Слободна Европа” и ”Гласа Америке”и најзад дошао је Ваш ”оштар демарш”.

Чудне ли коинциденције да православни епископ говори, као да је потпарол председника јеврејских општина, и да председник јеврејских општина говори оптужбе које говори српски епископ, када сам ја, као свештеник, у питању.
Због свега тога пре сам склон да верујем да су Вас други навели да ме неправедно и необавештено оптужите и да ни до Вас није доспео интегрални текст мога интервјуа, који је дат на два дана пре емитовања, под условом да ми водитељка обезбеди видео запис, што она није испоштовала. Претпостављам да Ви имате важнија посла од ”прислушкивања” мојих интервјуа. Ово и због тога, што је од емитовање нападнуте емисије, у којој сам учествовао као гост на Ју инфо каналу, па до Вашег демарша, прошло скоро месец дана.

Неистините оптужбе свим релевантним властима у земљи и иностранству

У сваком случају, Ви сте мене оптужили свим релевантним црквеним и државним органима наше земље да сам антисемита и непријатељ Јевреја, а преко радија ”Слободне Европе” и ”Гласа Америке” та Ваша оптужба, као и оптужба г. Сингера, а која није тачна, емитована је у цео свет, па не знам, и чуди ме, шта је циљ тог Вашег демарша: Ваша препорука политичарима и ”националним снагама” у Србији да пазе шта се ради у земљи у односу на вас Јевреје, а не у односу на интерес нашег народа. Можда је то, чак, Ваша тежња да мобилишете своје послушнике у Српској цркви и држави како бисте успоставили потпуно господство над нашим слободномислећим људима и медијима, а можда и припремање забране емитовања мог научног рада, одласка у иностранство, или, чак, не дај Боже, још нешто горе.

Зар је, заиста, моја кривица само на основу изговорене једне, благо речене, обичне научне констатације која никога добронамерног не вређа, толико велика да се подигне таква и толика медијска галама?! За то сам пре склон да верујем да је Ваш демарш или Вама дат као туђи став, или је у функцији успостављања потпуне контроле над нашим средствима информисања јавности у духу замисли заговорника Новог светског поретка и ућуткивања демократског мишљења наших слободномислећих Срба.

Да ли је слобода загарантована само Јеврејима или и нама Србима?

Да ли мислите да је слобода дата само за Јевреје, да је Јеврејима свуда у свету дозвољено да Србе нападају и сатанизују до миле воље, а да Србима није дозвољено ни да се слободно бране, а камоли одбране, када им, као мени, забрањујете да се појављују на медијима у својој сопственој земљи и тако оповргавају неосноване оптужбе? Зар је то демократија и универзално демократско право загарантовано за све људе и народе, ако могу то право да користе само одабрани?

Да, и ја сам за демократију, за гарантовање људских права свима, али за гарантовање истих права и нама, православним Србима: да свако ко вређа туђа верска, расна или национална осећања, одговара. Али, Ви сте, са лавином ”оштрог демарша”, покренули ланчану реакцију и лавину осуда према мени, угрожавајући право моје јавне речи, мога одговора и наступа на телевизији. Дакле, обесправили сте ме. А сада ми, чак, ”Ваши људи” забрањују и да се појављујем на ТВ и браним своја права, своје ставове, без вређања ма кога, служећи се научном истином, или барем знањем које сам стекао учећи богословске и философске школе у нашој земљи, читајући бројне књиге на разним језицима и тако долазећи до знања која су скривена ”у тамним вилајетима”.

Срби су увек према Јеврејима били пријатељи

И ја лично сам за добре односе наших двају страдалних и мученичких народа, наших двеју држава које стално суседи оспоравају и желе да униште, али ти односи морају да буду засновани на обостраној части, достојанству и поштовању наших народа.
Хоћу да кажем: српски народ је одувек волео и штитио Јевреје, али се нису увек сви Јевреји правилно одуживали српском народу, како је требало или како смо ми то очекивали.
Стога, дозволите и мени да, онако како Ви браните интересе свога народа, своје државе, религије, да и ја тако могу да браним интересе свога народа, своје религије и државе. И међу нама тада, надам се, неће бити никаквог неспоразума нити сукоба.

Дакле, и ја сам за права Јевреја да и они могу да слободно живе у овој земљи која се зове Србија, али не тако да они буду слободни, а ми Срби робови; они господари, а ми њихово робље.

Одувек смо, ми Срби, били пријатељски наклоњени према Јеврејима и нисмо им никада учинили нажао, а камоли извршили на њима геноцид. Тако је мој Ужичанин, покојни трговац Мандић, одгајио јеврејско сироче које се звало Клара Мандић. Владика Николај је превезао, кроз густу немачку контролу, јеврејску девојчицу скривену у врећи, докје њена мајка седела поред Владике и других у колима, од Краљева до Трстеника, да би је спасао од погубљења и тако ризиковао свој сопствени живот, да би спасао њен. Та се мајка зове . Та Јеврејка се звала Маргита, а ћерка коју је Владика спасао се звала Ела Трифуновић, рођена Најхаус, која се обрастила скоро писмом Српској патријаршији и, са пуном адресом и именом, изнела те податке. Међутим, Јевреји широм света нападају Владику Николаја као антисемиту, само за то што се усудио да јавно каже једну научну истину о Јеврејима, говорећи Србима ”кроз тамнички прозор” у Дахау. Генерал Недић је ризиковао свој живот код Немаца, да би спасао многе Јевреји да, под српским именима и презименима, преживе немачке рације и погроме, на чему му Јевреји никада нису ни захвалили нити му се одужили.

С друге стране, уместо јеврејске захвалности и признања нама Србима за добро које смо им учинили, требало би да Вам је добро познато како су се, поједини Јевреји широм света, обрушили на Србе и сатанизовали нас у овом последњем, прљавом и бездушном рату (улога Олбрајтове, Холбрука, Кисинџера, Роберта Кука, генерала Весли Кларка, Козирјева, Микелија, Солане, Кола, Ширака, Јељцина), и на крају, да су покренули НАТО машинерију да нас бомбардује и униште, а потпарол Беле куће, мислим да се звао Николс, не устручава се да јавно призна како Олбрајтова ”води свој приватни рат против српског народа помоћу НАТО-а”. И њу смо ми, Срби, гостољубиво, примили у своју земљу као дете и помогли да ”одрасте”. Не знам да је ико од Јевреја, осим Енрика Јосифа, устао у заштиту многострадалног српског народа. Ту су и остале намештаљке око Маркала у Сарајеву, Рачка на Косову, медијски рат против српског народа, које су измишљене оптужбе Срба као геноцидног народа, где су предњачили јеврејски лобији у свету и САД, медији који су под њихвом контролом,а да истина о страдању и касапљењу Срба није могла да продре до телевизијских екрана.

Због тог сатанизовања српског народа, добрим делом, као и због НАТО бомбардовања и погрешне политике наших комуниста тада на власти, које сте ви, као народ, устоличили прво у СССР, а онда и у СФРЈ, ја као двоструки доктор наука: теолошких и философских, имам месечну пензију од 100 немачких марака, а рачун само за ЕЕ је двоструко већи од те пензије, (има ли земље у свету где се тако нешто дешава!), док они који су нас бомбардовали, имају сада отворене банке и рачуне на све стране света, да могу и даље да ”купују” нас и наше сироте политичаре, малим парама и великим обећањима, све под видом и у обланди нове, западне демократије, која се насилно намеће српском народу да се ”гарантују права мањина” на штету већинског народа. Да ли би, по Вашем мишљењу, било боље да се и ја прогласим за ”националну мањину”, како би своја људска права заштитио и осигурао?!

Ми, доиста, имамо пословицу која каже: ”Неће баба назор ни у рај”. Отуда, нема среће у насилном наметању никакве ”увозне демократије”, јер је Србија била демократска и правно уређена земља ( рецимо имали смо Законик Цара Душана из 1349 ), пре многих западних демократија. Нема среће у насиљу, чак ни тада када то насиље има добре намере, јер је насиље – насиље, и "пут до раја", како неко рече, "често је поплочан добрим намерама", то јест људским патњама и несрећама. Насилна ”демократија”. коју смо доживели и у комунизму, није вредна ни једне људске сузе, а камо ли главе.

Ја се ипак питам у чему је мој ”грех”?

Шта сам то ја на Ју инфо каналу говорио, осим оног мишљења или тврђења које је објективно, држећи се медицинских статистика, написано у медицинским књигама и публицистици, а што ми г. Сингер оспорава?! Због тога би најбоље било да нас двојица, г. Сингер и ја, седнемо и као људи поразговарамо: да ли је и која наука истинита, које и какво је мишљење тачно, којих се то ја научних остварења могу придржавати, а које да заобилазим и да ли би ја као теолог требало за своје мишљење да идем код лајика, рецимо г. Сингера. Али, чак кад бих ја то и прихватио, иако се бојим да би то било contradictio in adjecto јер објављена истина у научним публикацијама мора бити и научна истина, истина за све или за већину, чак и при критичком оспоравању или проверавању оно што је објављено у научним публикацијама остаје валидно као такво. Г. Сингер може, крајње субјективно или заинтересовано, неке објављене научне истине да одбацује или негира, али ја то не могу. Тужно је и ружно, макар то било и од г. Сингера, да мене старијег човека и свештеника утерује у лаж, и да гповори како се ја лажно позиван на науку, као да се ја науком, у конкретном случају, нисам служио.

Ако већ, господине Амбасадоре, и Ви изричете тако тешке квалификације против мене, дужни сте и да их поткрепите доказима, то јест, да наведете моја аутентична тврђења: где сам и када рекао да су Јевреји инцестан народ. Јер, рекао сам то и црквеним властима, код којих ме је неправедно и неоправдано оптужио г. Сингер, да паушалне оптужбе не прихватам. Остајем и сада, као и онда, при томе: да онај који ме тужи, дужан је да наведе за што ме тужи, за коју инкриминацију, када је она учињена или изречена, за које моје тврђење, па ћу за то одговарати пред свим судовима овога света, као искрени и прави војник Христов, Србин који се не плаши никога до Бога самога, а и Њега не безразложно, јер је Бог љубав (1. Јов. 4, 8), иако ме прожима страхопоштовање при помисли да ћемо, Ви и ја и ми сви, морати да изађемо пред Њега и положимо рачун о свом овоземаљском животу и делима..

Искрено желим да ми кажете где ја то грешим. Човек сам, а не римски папа, и могу да грешим. Па ако грешим, желим и да знам у чему грешим да би се поправио. Али, при том, немојте очекивати од мене да се одрекнем права да се бавим науком, истином и да жигошем непријатељске радње оних који се боре против нас Срба и Хришћана, па ма ко то био и из ма ког народа потицао.

У ове последње ја ни у ком случају, не убрајам све Јевреје, као народ, као противнике Христа Господа. Има Јевреја пред којима ја могу капу да скинем с главе, Бог ми је у томе сведок да тако мислим, али у сваком народу има појединаца који му ”кваре просек”. Уосталом, о сваком појединцу из ма ког народа, свако може да суди и просуђује како му је воља, свест и знање. Због свих ових, Ваших и других напада, морао сам да дајем и одговор у листу Национал (год. II, бр. 36, Београд, 17. јануар 2002., стр. 16, чију Вам копију прилажем уз ово писмо) и да се и на тај начин браним од неоправданих клевета.

А што се тиче инцеста и његовог присуства у јеврејском народу, ја сам рекао податке које је објавила медицинска наука. Уосталом, зар о томе нема много података у самом Светом писму Старог завета (случај Лота и његових кћери које су затруднеле са својим оцем - 1. Мој. 19, 31-38 )? Зар и сам Фројд, као Јеврејин, није устоличио ”научну истину” о инцесту кроз своје учење о Едиповом и Електрином комплексу, а и сам је учинио инцест, да не идем за сада даље и дубље у образложењу? Зар може ико паметан да мисли да сам ја напамет говорио то што сам казао о инцесту, да сам то говорио без икакве научне аргументације? Али, подвлачим по сто пута, ја нисам казао да су Јевреји инцестан народ него онај који ме је нетачно оптужио.

Такође, морам да кажем да сте овим својим демаршом казнили Ју инфо канал, водитељку тог програма, која је, иако са двоје малолетне деце, остала без посла, директора који је морао да се извињава за непостојећу кривицу, и мене, старог и оронулог свештеника, истрошеног у борби са комунизмом и атеизмом, за кога Ви тражите даље кажњавање и прогон, чак и од Светог архијерејског синода СПЦ. Па нисте Ви, иако сте мођнији, ваљда, ближи и пречи Цркви од мене, који сам се заклео да будем добар и исправан свештеник?

Сервилност наше власти према господарима моћи

Дакле, комплетно ме је изненадила сервилност појединих наших државника и новинара, као и црквених људи, који су, само на основу Вашег демарша и паушалне, недоказане и непостојеће оптужбе, потрчали ко ће пре и више да ме осуди и даље оклевета у мојој земљи и у иностранству.

Нека нам је Бог у помоћ!

Чудим се, такође, да су се, на истој страни и у истим ешелонима против мене, нашли како атеистички - државни политичари и новинари, тако и поједини црквени људи, па и поједина браћа Јевреји, да се служе истим квалификацијама и речима, па и истим пауалним оптужбама против мене, како један православни владика, тако и један познати Јеврејин, да заједнички траже мој изгон и прогон из средстава информисања јавности у земљи која, по правима и рођењу, више припада мени него њима.

Са којим правом они то чине и по чијем овлашћењу? Имају ли они веће право у овој земљи, у којој су странци и дошљаци, од мене који сам се у њој родио, где су рођени и мој отац, деда, прадеда и чукундеда? Поменути епископ је из Босне, а министар спољних послова Свилановић, колико ја знам, из Гњилана. Дакле, они имају по две отаџбине, једну која је и моја, и другу -”лијепу” која им је резервна и само њихова, за сваки случај. Они су се у мојој отаџбини улогорили и разбашкарили, а своје напустили и не дају их, мене потисли у страну да их гледам како се наслађују мојом и народном муком, па ми још у њој забрањују загарантовано људско право да ме новинари могу позвати као госта на телевизију. А ја немам друге државе у којој би нашао своје закинуто право и ухљебио, осим ове у којој живим скромно и повучено, бавећи се науком – данас последњим ”занатом у свету”, у земљи у којој сам и сам рођен. А да и не говорим о положајима какве они, као странци у мојој земљи, имају.

Питам се: Које то веће заслуге или веће урођене или, пак, ”стечене привилегије”, могу они да имају од мене, овде где сам поникао и где живим, радим, постојим још од мајчине утробе и од малих ногу? Ко то њима даде толика права да лепе етикете антисемите мени, који то уопште нисам, као што су некада фашисти лепили жуте траке Јеврејима око рукава? Да ли је то та нова, западна демократија?! Сачувај ме Боже од ње!

Господин епископ би морао да се замисли о свом моралном лику и кредибилитету за такав став према мени; г. Свилановић - о својом националном пореклу, а г. Сингер да размисли да ли, као припадник мањинског народа у овој земљи, може да забрани мени, припаднику већинског народа, да у својој рођеној земљи, на земљи мојих предака, који су, својом крвљу и животима, плаћали своје ”место под сунцем”, па и за то да и ја могу слободно да наступам у свим средствима информисања јавности, барем толико као што то чине и они? Право да и ја, као припадник већинског православног и чистокрвног српског народа, могу слободно и истинољубиво да говорим о свему, па и о инцесту, барем толико као и они што могу? И ништа више и ништа мање.

Право нападнутог на личну одбрану мора да буде основно људско право

Оно што је још жалосније јесте чињеница што су Ваше удворице, уместо да бране свој народ и појединце у том народу, да дакле воде рачуна, пре свега, о државним интересима свога народа, онако како Ви водите рачуна о Вашем народу и о Вашој држави, одмах, и незнајући шта сам и где говорио и шта казао, преузели Вашу вешто срочену и нетачну осуду, спремно на брзину обукли судијску тогу, да ме у хору осуде и разапну, чак без права на моју одбрану, на слободну реч да им кажем шта сам и где рекао, да нисам никад и нигде рекао да су ”Јевреји инцестан народ”, јер оно што преносе новине често је сензационалистичко и извитоперено, па испада да ја, по њиховом тумачењу права и правде те њихове демократије, немам право чак ни на одбрану, ни ”на помиловање и жалбу”.

Чудно је да ми јавно, и то заједно, суде: један епископ (Ракита), један савезни министар (Свилановић), који потиче из мешовитог брака и један правоверни Јеврејин. Није ли то нека врста међународног суда, новог Хашког трибунала у земљи Србији?!. А што је најгоре, они или већина од њих, не знају ни шта сам и када нешта од тога осуђујућег рекао. Они, и не знајући и не желећи да знају шта сам рекао, спремно ме, као свог суграђанина, осуђују. А Ви, ето, браните права јеврејског народа у туђој земљи, ”од мене” која им нисам никад оспоравао, нити Ваш народ нападао. Не сме се бркати право на научни рад и бављење науком, које је додатно право интелектуалаца са основним људским правима, која су универзална права сваког људског бића. Стога би се и они, ови наши политичари и јавни радници, морали угледати на Вас у томе да бране свој народ и своју државу, чак и када нису сасвим у праву, да ублажавају инцидентне ситуације које су вешто исконструисане, због могућих евентуалних међународних скандала који се могу створити и непотребно оптеретити међудржавне односе, иако им свој тројици оспоравам право да су већи и бољи Срби, православци или држављани ове земље од мене, који сам се у њој родио, одгајио и школовао, за разлику од њих који су у њу ”упали” као ”Понтије Пилат у Вјерују”, будући да имају ”своје резервне државе”.

Уосталом, мислим, да сам се, као патриота и толерантан Србин и према другим народима, до сада довољно показао своме народу, ако не и доказао, за разлику од њих који морају још увек, у том, да се погледу показују и доказују, јер су још увек у ретровизеру народних погледа, ”као град који на гори стоји” ( Мт. 5, 14).

Но, ипак се, у чуду, питам: да ли су ови оркестрирани нападни на мене нови ”рецепти” те чувене западне демократије, којом се устоличују права мањина у овој земљи, на штету права већинског српског народа, кога многи, изроди и међународни мешетари, желе још увек да деле, парчају, расрбљују, истребљују, а да он, српски народ, свезан и окован у сладуњаву обланду ”западне демократије”, не сме и не може ни да се брани од напада, чак ни да пусти свој глас у своју одбрану преко неке ”државне” телевизије?! Па, чија је то телевизија, ако она није и наша, телевизија свих нас који живимо у тој држави? Зар би требало да се, на тој и таквој ”државној телевизији”, чују само унисона, монотона, склеротична, једнолична, једнодимензионална, монистичка мишљења једне групе људи који узурпирају права другима, мисле за све друге, говоре у име свих других, уживају све благодети овог света за све нас. То су мишљења која коче напредак, убијају научни дијалог, унижавају људску слободу и права. Погледајте, моја господо, целу историју науке и философије, теологије и уметности, прочитајте Платона, Хегела и друге слободне мислиоце, па ћете видети благодети сучељених, различитих мишљења, уместо ”монолитности у мишљењу”, која увлачи човечанство у склерозу духа, назадак науке, убиство философије!

”Мили Боже шта ћу и како ћу, Којем ћу се привољети царству?”

Верујте ми на реч да сам много размишљао о свему овоме и о могућностима мога деловања у вези свих ових напада, шта ћу и како да радим.

Знам да сам у садашњој својој ситуацији, иако сам усамљен пред овим великим нападима и то са свих страна, ја морам да имам неку могућност избора. Бог ми је дао право избора, који ми нико не може закинути ни укинути.

Не сумњам у то да ћете овакве, које сада имате, и даље друге послушнике наћи у нашем народу, како у Цркви тако и у држави, да ме и даље нападају, прогоне, јер од дванаест правоверних апостола нашли сте Јуду да изда Христа, заплашили апостола Петра изнуђујући да Га се одрекне, школовали фарисеја Савла да Га гони, док се није Христом преобразио у апостола Павла и постао најватренији Христов апостол.
Све сте учинили да семе Христа затрете, али иако су се остали апостоли на Голготи разбежали, повратили су се и пострадали у мисији ширења хришћанства, а остао је увек веран Христу, како на Голготи тако и у целом животу, свети апостол Јован Богослов.

У овој ситуацији и ја могу: да се повучем, дакле да дезертирам, из наметнуте ми борбе, и да се одрекнем својих права на одбрану свога мишљења, да се одрекнем својих речи које сам јавно рекао или да останем чврст у својим убеђењима. Тачније речено ја сада могу: 1) да као Јуда, подговорен од јудејских првосвештеника, издам и продам свога Господа за 30 сребреника и као он да учиним своје духовно самоубиство (Мт. 26, 24 - 25; Мт. 27, 3 - 7; Лк. 22, 2 - 6), што никако не смем, нисам спреман ни вољан да тако нешто учиним, како због својих поодмаклих година свога живота, тако и због свог досадашњег животног достојанства, држања и опредељења. Или да се: 2) уплашим од свих могућих претњи, да ме Ваши послушници у Цркви и држави могу лишити свештеничког чина, судити и осудити, стрпати у затвор, бацити псима, па да се, као апостол Петар, и ја одрекнем Христа, своје научне истине и слободе научног рада и тако издам себе и свога Господа, под теретом синдрома ”страха ради јудејског” ( Јн. 19, 38; 18, 27 ), што, такође, не могу никако учинити, као убеђени српски свештеник православне вере.

Не знам шта бисте Ви учинили да сте на моме месту. Мени остаје најближа као излаз једино трећа могућност: да останем чврсто и заједно са распетим Господом Христом на Голготи, као некада св. Јован Богослов (Јн. 19, 35) и да спремно чекам развој будућих догађаја, борећи се за своја права у својој сопственој земљи и бранећи своје ставове, да бих сазнао какав је циљ свих ових усиљених и претераних напада и застрашивања према мени.

Због свега тога сам, слободно и свесно, одлучио да останем при овој трећој могућности, то јест да останем при свом чврстом исповедању истине и Христа, кога су Ваши преци разапели, да останем при тврђењима које сам изнео на Ју инфо каналу, говорећи у двема емисијама о хомосексуалству и инцесту, упркос томе што представници СПЦ о томе подмукло ћуте и тако издају Христа Господа, Свето писмо, каноне Цркве, учење светих отаца, остајем иако усамљен ”на бранику вере и нације” при својим ставовима, као и при досадашњем свом раду, све дотле док ме неко, разумним разлозима и доказима, у томе не разувери, када ћу бити спреман да коригујем своје мишљење и да се коленопреклоно извиним свима другима које сам тиме повредио. Иначе, спреман сам за своја уверења радије умрети и главу на пањ положити, него довека погрбљено живети.

Знајте, господо драга, да сам ја неустрашиви Христов војник, иако доста усамљен и на мртвој стражи православне духовности и, као такав: војник, Србин и усправан човек, принуђен да се борим за сва своја права и права свога народа, чак ико сам усамљен, као некада пророк Илија међу пророцима Вааловим ( 1 Цар. 18, 22), да се борим ”докле год јесам” и докле слободно дишем Божији ваздух.

Другим речима, ја не могу, а и не желим, да дајем веће за мање; да се одричем вечних добара у Христу, ради пролазне славе и задовољства; да изгубим небески рај, у замену за овај земаљски пакао, као што то чине извесни најамници у Цркви и држави. Мислим да ћу, као такав, бити већи и поузданији пријатељ свог и Вашег народа, као и целог човечанства у целини, од оних који по своје мишљење иду код другог и никада нису ничији, јбаш за то пре тога нису ни своји ни Божији.

Тачније и јасније речено: спреман сам, у свако доба дана и ноћи, да пођем у сурет своме распетом Господу и да радије изаберем смрт са Христом, него ли живот са Јудом, Кајафом и Пилатом у ропству Новог светског поретка, јер је права и једина слобода у Господу Христу (Јн. 8, 32 ). Радије ћу, дакле, да умрем са распетим Христом, неголи да живим у "раскоши и луксузу" те нове, дискриминаторске демократије, за коју сам се здушно, у свом незнању, до сада са другима борио, а сада увиђам да је то подметнута замка и шећерлема за нејаку и слабу децу. Искрено мислим да не може бити веће право мањине од права већине. Не сме се дозволити ишчашење људске природе у перверзију, па то више гарантовати од Божијег права, које је Бог дао хетеросексуалцима.Не смемо изузетак прогласити као правило, јер ће настати духовни хаос у моралним вредностима човечанства, у ком случају би цела досадашња култура и цивилизација отишла у пропаст.

Дакле, ако могу да бирам, а што не бих могао када ми је то право Бог дао, јер тај избор зависи само од Бога и мене, радије ћу изабрати да своје тело дам да се сажеже у овом свету, него да продам ђаволу своју душу, којој је Бог наменио вечност.

Стар сам да могу да се узбудим због ма каквих претњи и застрашивања

Дакле, не бојим се никаквих претњи ни застрашивања, па ма она долазила од епископа Атанасија Раките или од гг. Свилановића, Сингера, па ме оне неће уплашити нити поколебати да служим своме Богу и роду, онако како најбоље умем и могу, по својој чистој савести и чврстом карактеру, како су и моји преци и претходници служили, те не могу да се одрекнем ни научне и објективне истине, ни критичног и објективног мишљења, ни слободног расуђивања и истраживања, којих сам се до сада држао и служио се њима. Све ово у смислу Господње заповести: ”Познаћете Истину и Истина ће вас ослободити” (Јн. 8, 32).

Ја сам своју истину живота формирао, она је у мени довољно сазрела и слађена (стврднута) толико да се не може више мењати на бурама и олујама овог пролазног живота, те се ње не могу никако одрећи, јер без ње не бих могао даље духовно да живим и опстанем. А када не могу без ње духовно да живим, све једно ми је како ћу овај свој пролазни живот завршити: од подметнуте бомбе или на меком душеку, само да своју душу не огрешим. Нека мекушци душек траже, ”а трње је за човека”, како песник каже.
Нека и то, крај мог живота, буде по Божјој, а не по мојој, или ма чијој другој вољи, како се неко други не би непотребно огрешио о мене грешног и многострадалног. Па ја сам и до сада имао много подметања од безбожника на власти, како у држави тако и у Цркви, па сам, верујте ми на реч, огуглао на њих, како због своје старости, тако и због множине животних недаћа. Милија ми је љубав Христова него мржња појединаца, које жалим и за које се молим Богу: ”Оче, опрости им, јер не знају шта раде!” (Лк. 23, 34).

Отуда, никакве претње ни од епископа Атанасија Раките, нити од г. Свилановића, нити од г. Сингера, ни бојкот ма које телевизије или радија, нити ма какво и колико људско игнорисање и нападање, неће ми тешко пасти, јер сам се без њих родио, и без њих могу да умрем мирне савести. Ја не тражим славу овог света него славу у Богу. Родио сам се као слободан човек, православац и Србин, и само као такав могу умрети. Чак не морам да умрем ни као свештеник, мада бих то желео, јер се као свештеник нисам ни родио, али морам да умрем као човек, усправан и исправан човек, верник и родољуб.

То је мој дуг прецима и потомцима. светитељима и хајдуцима, столећима и миленијумима.

Чак и да су све телевизије и радији света Ваши, неће ме то уплашити, обесхрабрити нити спречити да се молим Богу, у самоћи и својој клијети, како бих могао да, по допуштењу Божијем, говорим на екрану Неба, тамо где ћемо се сви заједно наћи – пред лицем Божијим и, како каже праведни Јов, изнети своју парбу пред Богом..

Исто тако, уверавам Вас господине Амбасадоре, да ме нико никаквим обећањима не може поткупити нити претњама застрашити, јер хоћу да верујем да живим као слободан човек у својој сопственој земљи, а не на туђем прагу. Косовски мученик, свети Кнез Лазар формулисао је 1389. г. своје и наше национално веровање, и то пред најездом Исмаилћана, дакле, ваше браће по праоцу Авраму, а које су касније, наши очеви 1941. г., пред налетом Хитлерових штука, преформулисали у: Боље гроб него роб! од кога ни ја не смем ни за јоту одступити,

Немојте ми узети за зло то што се и ја, мање достојан и заслужан од њих, држим тог принципа.

У сваком случају бићу срећан ако могу ма шта да допринесем пријатељству и бољем разумевању на обострану корист Вашег и мог народа, али не на штету мога народа, моје државе, Цркве, научног рада, истине и драгог ми Бога, који је за мене ”пут, истина и живот” (Јн. 14, 6) и Који је дошао, пре свега вашем страдалном народу, па онда и мом. ”К својима дође, и своји Га не примише. А онима који Га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који верују у име Његово” (Јн. 1, 11-12).

Примите изразе мога поштовања и најбољих жеља,

Одани Вам,
Протојереј Др Жарко Гавриловић

Достављено: Г. Амбасадору Израела,
државним, црквеним властима и средствима јавног информисања

________________________________________

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА О АНТИСЕМИТСКИМ ИЗЈАВАМА И ПОСТУПЦИМА

Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. фебруар 2002. године

Српска Православна Црква је кроз векове учила своју паству - а то је до новијег доба уствари био васцели српски народ, па и други народи који су се повремено налазили у њеној канонској јурисдикцији - љубави према ближњем, заснованој на љубави према Богу, а нарочито састрадалној љубави према ближњем у невољи, према сваком ко пати, трпи неправду, бива прогоњен... Она то, верна свом бићу и послању, чини и у наше дане. Отуда се мирне душе може казати, и доказати, да је - благодарећи, увелико, баш благотворном духовном утицају Православља као вере и као животне праксе - српски народ један од оних европских и хришћанских народа, нажалост малобројних, у којима нити су постојала нити постоје антијеврејска осећања и расположења, акомоли нехришћански прогони и нељудски погроми Јевреја, што и јесте тешко избрисива мрља у историји и на савести појединих народа. Напротив, наш народ је умео да кроз сопствена страдања и жртве осети и тугу и бол како својих земљака и суграђана јеврејске вероисповести и народности тако и јеврејског народа у целини и да тугу и бол са њим подели, а где год је то било могуће - и да је отклони или барем ублажи. И обрнуто: солидарност са патњама и неправдама кроз које је историјски пролазио јеврејски народ, са врхунцем у ужасном шестомилионском холокаусту из времена другог светског рата, подстицала је и надахњивала српски народ да, носећи крст сопствене историје, оне старије и ове новије и најновије, осети и доживи непобедиву силу љубави Божје у сопственој раслабљености и веру у тријумф божанског добра над сатанским злом, као и поштовање, пријатељство и љубав према овом народу којем гоњења и патње нису уништиле него ојачале дух и вољу, чији припадници су нам, и поред разликa у вери, духовно блиски, ,,чији су и оци и од којих је Христос по телу”, како пише апостол Павле (Римљ. 9,5).

Све овде речено не значи, наравно, да у српском народу није било или да ни данас нема антисемитски, тачније антијеврејски, настројених појединаца и група, које понекад не презају ни од грубих антисемитских ексцеса и употребе ,,говора мржње”. Тај "говор мржње" површни људи, или пак злонамерни кругови, олако приписују утицајима Православља и Светосавља и хитају да управо Цркву која духовно води и просвећује српски народ оптуже као наводног коначног кривца за антисемитизам појединаца или група. Такво подметање олакшано им је чињеницом да се аутори антијеврејских текстова и актери антисемитских појава често мимикријски камуфлирају у ,,браниоце угрожених хришћанских вредности”, ,,спасиоце Православља”, ,,борце против светске јеврејске завере” и слично, а својим издањима и делатностима дају звучне називе хришћанског или директно православног обележја, па тиме збуњују недовољно упућене.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одговорно изјављује, пред Богом и пред јавношћу, да, упркос поменутој мимикрији и манипулисању црквеним, конкретно православним, терминима и символима, антисемитски настројени појединци или групе ни на који начин не изражавају ни Српску Православну Цркву ни Православље уопште него изражавају само себе и никог више. Српска Православна Црква или пак Православна Црква у свету нити може нити хоће да сноси било какву одговорност за било чије антисемитске исказе и поступке; она их, напротив, одлучно одбацује и осуђује. То важи и за учешће протојереја др Жарка Гавриловића, пароха београдског у пензији, у извесним антијеврејским манифестацијама, а особито за његове недавне изјаве о инцестуалном понашању као нормалном у јеврејским срединама, а притом, по њему, одобреном од стране јеврејских верских ауторитета, што су ти ауторитети одмах с правом демантовали као клевету и бесмислицу. Споменуте изјаве су изјаве једног свештеника у пензији, дате без благослова и без знања његовог надлежног епископа, - то је у овом случају Његова Светост Патријарх српски господин Павле, - а не изјаве или ставови Српске Православне Цркве. Њима протојереј Жарко Гавриловић говори о себи, а не о Српској Православној Цркви. Њу он иначе радо ,,брани” од ње саме, јавно нападајући њеног Поглавара, који је иначе његов надлежни архијереј, и пишући надобудна ,,отворена писма” њеном Синоду по разним питањима, по правилу нереалним или директно измишљеним, попут тобожњег усвајања новог календара и сличних бесмислица. Свети Архијерејски Синод је уверен да ће Његова Светост Патријарх као Архиепископ београдско-карловачки умети да своју доброту и личну духовну супериорност на прави начин усклади са својом архипастирском функцијом аутентичног представљања Цркве пред јавношћу и аутентичног учења о побожности, без обзира на то што се понеки човек, па и понеки свештеник, погордио, па болује од препирања и нису му страна празна надмудривања људи изопаченог ума (ср. I Тим. 6, 3-5).

Свети архијерејски синод Српске Православне Цркве из седнице од 5. фебруара 2002.

________________________________________

ОТВОРЕНО ПИСМО СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Преосвећена Господо Архијереји,

Дошло ми је, најзад, до руку једно Саопштење за јавност Светог арх. синода о антисемитским изјавама и поступцима, о коме сам слушао преко радија и читао много у дневној штампи, у коме је, на најнегативнији начин, поменуто и карикирано моје име.

Како ово Саопштење није нико од меродавних потписао, ни на њега ставио печат, нити поменуо записник Синодске седнице, ја искрено мислим да је оно фалсификат, или да је неко, заклањајући се зa име и ауторитет Св. арх. синода, овим кривотворним путем желео да учини недопустив уступак Јеврејима на штету мога свештеничког интегритета и угледа Цркве којој служим, или, постоји и та могућност, да га је неко од појединаца - Синодалаца, самовласно и неовлашћено написао, како би се, уз помоћ јеврејског лобија, обрачунао са својим политичким противником, међу којима је погрешно тражити моје име. Дакле, ја полазим од тога да је ово Саопштење фалсификат, па ћу зато, по мом суду, сасвим оправдано оштро реаговати на њега. Ово и зато што нико од чланова Св. арх. синода то Сааопштење до сада није ни потврдио нити демантовао његову веродостојност.

ПРВИ ДЕО: ”ЧИЊЕНИЦЕ” ИЗНЕТЕ У САОПШТЕЊУ, А КОЈЕ НЕ ОДГОВАРАЈУ ИСТИНИ

У сваком случају ја не знам шта сада, после ове и овакве лажне оптужбе, о себи да мислим и о онима који су ми подметнули лажи у њему: 1) да ли сам ја само неки жртвени јарац који је, стар и ислужен, принет на жртву извесном јеврејском лобију у Београду, који ме је исто тако неоправдано и бездушно напао сада и раније;
2) или је то покушај нових господара света да преко мене, инсценираног случаја око инцеста, загосподаре нашом Црквом и Државом;
3) или је то уступак учињен Јеврејима ”страха ради јеврејског” ( Јн. 19,38);
4) или, пак, ме је неко, као ”звер” за острел, бацио на буњиште твораца Новог светског поретка;
5) или, најзад, неко од мене свештеника желео да учини деградацију да би ме истерао из олтара у притвор Цркве, међу плачуће и кајуће, док се нека ”добра душа из Цркве”, неки Самарјанин, кога данас као и онда у оно Христово време тешко можемо наћи у Цркви, не смислује и спере љагу и увреду коју ми је неко, заклањајући се за Синода СПЦ, недопустиво и непоштено, без икаквог стварног разлога и моје кривице, пклеветао, наневши мени жалост, а ”дику и радост” непријатељима наше Цркве.

Ипак, како су уследила бурна реаговања наше штампе у свим срединама: да ме је Синод осудио за антисемитизам (крупна осуда без икаквих доказа), да се оградио од мене, оптужио ме тешким оптужбама, а како је најновији часопис Blic NEWS ( бр. 109, Београд, 6.фебруар 2002, стр. 3) наговестио чак и покретање кривичне истраге од стране Републичког јавног тужилаштва против мене што сам, тобоже, назвао Јевреје ”инцестоидним народом”, лаж која је поменута у истом облику и у тзв. Саопштењу, то не могу остати равнодушан на све ово. Лаж и клевета, која је као и свака фалсификована новчаница, ушле су у оптицај у јавност и тужилаштво као нови фарисејски квасац, справљен у, како новине кажу, а новине свашта пишу, у кулоарима Српске Патријаршије.

Преосвећена Господо Архијереји наше свете Цркве!
Да ли је могуће да ма ко фалсификује поменуто Саопштење? Ако се то није десило, како је и зашто тако минорном проблему дат толико велики значај, са тако лажним доказима?!

Зар код толико зла које се до сада десило српском народу, да Синод није издавао скоро никакво саопштење: ни продаја црквене имовине од стране старе - комунистичке и нове - ”демократске власти” вас није толико заболела; нити покушај давања позоришне представе ”Свети Сава” у ЈДП вас толико узбуди, јер сте ме првобитно и за те демонстрације осудили; ни одржавање скарадне геј параде наумљене, од твораца Новог светског поретка, да се спроведе усред Београда вас се није уопште дотакла; Вас не боли ни неморал који се врши пред очима и у сазнању црквене власти у неким сегментима наше Цркве, о чему је штампа више пута писала; вас као да не боли изумирање српског народа, затирање читавих села, укидање вековних парохија у СПЦ, услед изумирања Срба и слабљења наталитета, уз истовремен непрекидни рад ”кланица” нерођене, а у утроби уморене српске деце по болницама и породилиштима, вама не причињава толики бол; нити то што хиљадама српске деце прелази у друге верске секте, чак и у сатанистичке, Вас толико не наљути; ни чињеница што се хиљадама српске деце дрогира; ни то што Вас Римокатоличка црква ”купује” за мале паре које Вам сада даје и тако нас полако, неопажено, преводи у неку врсту уније, ситним парама стиче право над Вама и вашим душама помоћу нових индулгенција; ни ”светосавска звона” која наместисте на Спомен храм Светом Сави, чиме уведосте римокатоличку инструменталну музику у нашу Цркву; ни то што су та звона рађена, за скупе паре и у великој оскудици, па се и због тога не може Храм да се доврши, ливена у фабрици која је изливала наша црквена звона, насилно одузета од Срба и скинута са српских храмова од Шваба у току Првог светског рата и од њих стварана топовска ђулад, намењена за убијање Срба; ни то што сте у Сербију, коју су наши преци љубоморно чували од ”латинске прелести”, позвали будућег папу да, Вама и нашим теолозима, држи предавање ”о правом хришћанству”, на дан заљубљених - Светог Валентина; ни то што Вам многи епископи, свака част појединцима, живе у незнабожачкој раскоши, чак и неморалу, зидајући скупоцене палате, када народ нема шта да једе, који возе најскупља кола и џипове, плаћене чак и по 200.000 ДЕМ, те тако живе у најпрљавијем брлогу овог света који пропагира нова звер из Јовановог Отркивења, на чијем челу је жиг са три шестице. Изгледа да Вас ништа озбиљно, и по српски народ опасно, не узнемирава. Као да Вас само узнемирава ”свештеник пензионисани парох”, и то не због тога шта је стварно рекао, него да је неко рекао да је он рекао, ”морао да каже за Јевреје да су инцестуалан народ”, оно што је Сингер емитовао у ваздух, како би тог свештеника лажно оптужили и истински казнили, не да би га кориговали, него да би га обрукали, да би ”демаскирали” и скинули са њега ”имунитет” свештеника и Божију и црквену заштиту који тај чин има у нашем народу и препустили га Јевреји да га докрајче, правдајући то лажју коју су они рекли, а Ви поновили.

Може ли Синод да суди и осуђује без доказа?

Чудим се да је такво Саопштење, које Вам прилажем у фотокопији, уопште могло да изађе из наше Патријаршије?!

Зар се може донети ма каква осуда или пресуда ма коме у Цркви, ако се пре тога такав није, макар и као оптужени, саслушао, дала му се могућност да се брани од лажних напада?! Зар сте могли да упаднете у замку лажљиваца, сплеткароша и смутљиваца и да ми донесете ”пресуду” без апелације?! Осим тога, не зна се ко је предложио Синоду да се донесе такво Саопштење, када то није учинио ”мој надлежни архијереј”, ни црквени тужилац, ни Црквени суд, а нити ма која црквена институција? Испада невероватно: састао се Св. синод и, поред толико тешких и горућих питања у Цркви, решавао о ”свештенику пензионисаном пароху” и његовом антисемитизму. То су приче за малу децу, бајке и замке испредене да Вас моћници још више потлаче.

Постављам Вам изазовно питање: како је Синод могао да изда ма какво Саопштење без стварних доказа пред собом, без мог ваљаног саслушања као неког од ”актера” те наметнуте играрије, без ма чијег потписа и печата?!

Напокон, зар може тако високо тело у нашој Цркви да суди и пресуђује мени, на основу трача, ”рекла – казала”, а да нема никаквог доказа о мојој стварној кривици и мога саслушања, него да му неко други, ”са стране”, у овом случају непријатељ Христа и хришћана, диктира од речи до речи ”моју осуду”, без доказа и кривице у тзв. Синодски записник?! Није ли то поново ехо већ миленијумима виђене осуде и пресуде: ”Ми имамо закон и по закону нашем Он мора да умре” (Јн. 19, 7)?! Хоћете ли и Ви сада, као некада Пилат, осудити православца, а ослободити варварина, казати као и он: Што писах писах (Јн. 19, 22), а да и сами тачно не знате шта сам ја у помеутом ”интервуу” стварно рекао, шта је написано у том Саопштењу, као и то ко је то и зашто написао ?!

Ако сте, заиста, Ви или неко други, хтели да се оградите од мене и мог рада, под притиском јеврејског лобија који влада код нас и у свету, могли сте то елегантно да учинитие без неистина и клевета на моју седу косу и мој, пред Богом и својим родом, муком стечени ауторитет. То бих некако и разумео као што дете разуме свога родитеља. Помислио бих да сте приморани то да учините, да Вас неко учењује да то учините, и не бих Вам реч ”препирања” казао. Могли сте, да сте хтели, да останете Христови и своји. Али, Ви сте хтели да будете слуге, робови нових господара, ”сенке” нове стварности. Ја, дакле, устајем против тих сенки које желе да се представе као узор хришћанства, а не против Вашег чина и Вашег положаја, понајмање, наше Цркве за коју сам увек спреман да дам последњу кап своје крви, иако ће се наћи и таквих који ће казати: ”Црква, то сам ја!”, као да Христова црква није само Христова невеста, а не ”разбојничка пећина” (Мт. 21, 13).

Стављам свој свештенички чин на располагање

Сада сам у прилици, и у стању, да Вам ставим на располагање мој свештенички чин на располагање и на потез Вашег једног пера, ако он брука нашу Цркву, ако Вам он смета или ако Вам неко заповеда да га узмете, или да се онај који је написао такво, по мени, лажно Саопштење Св. арх синода, извини мојој угроженој свештеничкој маленкости за неопростив грех и грешку коју ми је јавно учинио.

Тим жалосним Саопштењем, нетачном и неистинитом осудом против мене, коју је писао он или они, узнемирили су моју браћу, сестру, све моје сроднике и познанике, наљутили моје пријатеље и поштоваоце, који ме свакодневно позивају преко телефона да ми искажу своју подршку и симпатије, који чак пишу писма новинама против ове Ваше дискриминације и неправедног пресуђивања без саслушања, у тобожњој намери да осигурате право мањине на штету права већине, мањине која се позива на ”демократско право” изграђено на штету већинског народа, па и мог људског достојанства и права. Тиме су угрожена не само сва друга права, већ и истина, достојанство целог једног (српског) народа, не само једног свештеника, већ је омаловажен и стрпан у тор цео један народ, па дакле и Црква тог народа. Овим је мени ускраћено и право да се бавим науком, да се служим истином, да слободно говорим о горућим проблемима Српства, а уместо тога даје ми се ”упутство” да за своје мишљење идем код другог, да тражим ”благослов” за јавни наступ, као да сам у неком позоришту, да не радим по својој свештеничкој савест него по налогу и наређењу компромисера у Цркви.

Да ли је ово Ваша ”награда” мени за мој предани педесетогодишњи рад, на добро Цркве и Српства, по наговору оних који Српство продају за ”чинију сочива” (1. Мој. 27, 14 – 23), за џип или мерцедес, који се каљужају у греху до гуше, који уживају у свим благодетима овог света, укључујући и оне нехришћанске, неморалне пороке и первезије, а мене прогоне, обесправљују у земљи предака мојих.

Морамо, господо Архијереји, знати да Бог и народ виде све и знају све: ко како живи, шта ко ради у мраку Србије, ко искрено и целим својим бићем служи Богу и своме роду, ко вози скупа кола и ко бахато, раскалашно и гордо живи, ко се горди својим положајем и чином у Цркви, а ко живи у хришћанској повучености и скромности. Ја сигурно не спадам у прве, тиме не тврдим да сам и међу другим.

”О мом говору мржње” и њиховом говору разума?

Сада сам у стању да Вам доставим интрегрални и апсолутно тачни текст мога спорног интервјуа, који је емитован на спорној емисији ”Лице и наличје” Ју инфо канала о инцесту, ако Вам је уопште до истине стало, где се можете уверити да нема ни једне једине инкриминације, констатације нити речи које сте ми Ви, заједно са појединим необавештеним државним представницима и Јеврејима, приписали и јавно, најјавније упутили.

Дакле, ја никад и нигде, па и у нападнутом итревјуу, нисам изјавио да говорим у име Цркве, него у своје лично име, у име свога сопственог свештеничког чина и интегритета, којим се многи од Вас не могу похвалити. Говорио сам онако како су ме учили и научили од родитељи, учитељи, професори, свети оци, сходно свом свештеничком чину и канонима Цркве, које Ви, вероватно, другојачије поимате и сматрате да епископ може да руши каноне кад год хоће, да канони служе епископу како би оне свештенике, који су непослушни или који му нису по вољи, рашчинио, а епископи не сматрају да канони подједнако важе и за њих, исто као за све свештенике и вернике. Канони Цркве важе пре за епископе него за свештенике и вернике, јер заузимају већи положај у Цркви, од њих се тражи да буду образ Христовог лика. Могао бих Вам набројати сијасет примера како епископи крше каноне наше Цркве. Зато сам ја покорни слуга свога Господа и свога народа, а епископа само и утолико уколико је он слика, слуга и огледало живог Христа. Мој епископ би морао да буде живи пример присуства Христовог.

Молим Вас, када овај мој, приложени интервју прочитате, кажите ми где је ту тај мој ”говор мржње”, на који се Ви позивате? Где су ту инкриминације које у своме Саопштењу приписујете мени и стављате ми их на терет?! Зар може лаж да изађе из уста епископских, а да он и даље себе сматра епископом?!

Не рече ли Господ, а не ја, онима који сплеткаре свуда у свету, који опадају хришћане и сеју лажи: ”Ваш је отац ђаво...” (Јн. 8, 44). А Ви поверовасте тој лажи и мене неправедно осудисте. Па још, и приде томе, исказасте много више увреда него што су их заједно изрекли ”лукави” Јевреји и обезбожени политичари на власти код нас, оптуживши ме: да сам горд, жељан препирке, нека врста ревизора у Цркви, критичар који без основа напада ”свога надлежног архијереја”, који брани Цркву од ње саме. Ви, који ”одговорно изјављујете пред Богом и јавношћу”, неодговорно сте изговорили неистине које сте мени приписали, клевете за које се одговара по законима сваке цивилизоване земље, а не само пред Богом. Знали сте то да су то увреде које ја нећу моћи отрпети ни прећутати без реаговања, јер знате и сами, како кажете, ”да сам склон препирању”, баш за то што у себи носим живу веру у живог Бога као многострадални Јов.

Моја вера у Бога није мој декор за јавност, као код неких најамника у Цркви, него дах мојих плућа, мој духовни живот.

Шта да Вам још кажем?

Шта би још овом приликом могао да Вам кажем? Да Вас ружим?! Не желим, јер сте се Ви довољно овим лажним оптужбама против мене наружили у целој историји нашег народа. Тим пре што сте послушали смутљивце и сплеткароше да ме осудите неистином, инсинуацијама, лажима. Да вас браним?! Како ћу Вас ја бранити, када Ви руинирате Ваш ауторитет рушећи мене неистинама?! Уопште, не верујем да ћете се покајати за оволико велики учињен грех према мени, јер многи од Вас болују од синдрома ”непогрешивости” који је стран Православљу?!
Ипак Вас питам: ко Вам је пречи - истина или лаж, Сингер или православни свештеник? Због кога, па био он највећи међу људима, сме да овако грозоморна неистина изађе из куће која се зове Патријаршија, која би морала да буде света по свему и за све, пре свега за нас Србе, а онда и за друге народе, укључујући и Јевреје?! Шта се све друго прљаво ваља у тој кући, коју зовемо Патријаршија, када овакве неистине излазе из ње за ”свештеника пензионисаног пароха”?

Грешни раб Божији још увек свештеник,

Протојереј Жарко Гавриловић

Света Три Јерарха 2002.год.

Упућено средствима информисања јавности
Прилог два фотокопирана документа

ДРУГИ ДЕО ПИСМА: МОЛИТВЕНО РЕАГОВАЊЕ НА СИНОДСКО САОПШТЕЊЕ

Не могу да се обраћам никоме од Вас, господо, који ме безразложно нападате, за помиловање, јер не тражим помиловање од Вас који сте спремни на све, будући да ме лажно оптужујете за грех који ми приписујете, а нисам га учинио. Не тражим, дакле, помиловање како од Вас у Цркви, тако га не тражим ни од обезбожених политичара који и не знају шта је Црква, којима наша Црква није своја, а још мање тражим помиловање од извесних Јевреји који су изван Цркве и који су ме први лажно оптужили.

Нисам лицемер да Вас обмањујем, него непоколебљиви исповедник истине и Христа, исповедник који је спреман на исповедање живог Христа, без обзира на силу и моћ свих непријатеља Христових и мојих, спреман на све што иде уз то и такво исповедање, чак да пођем на своју Голготу у сусрет Господу, како би у Христу распет дочекао и своје васкрсење.

И у овом, за мене одсудном и светом часу, као и безброј пута у мом животу до сада, у мојим ушима одзвањају Јудејске речи: "Крв Његова на нас и на децу нашу!” (Мт. 27, 25), мешајући се заједно са Спаситељевом молитвом: ”Оче, опрости им, јер не знају шта чине!” (Лк. 23, 34). Тиме не желим да изазивам своје мучеништво, да кушам Господа, али ако оно неизазвано и дође, спреман сам да га прихватим.

Уместо тог лицемерног тражења опроштаја за грех који ми приписујете, а који ја нисам учинио, ја потурам своју главу под Вашу гиљотину, стављам Вам свој свештенички чин, који сам љубоморно до сада чувао, на располагање да га бришете, ако Вам је то тако драго или ако Вам је то тако неко наредио, само једним потезом Вашег пера, молећи се једином и живом Господу, како за Вас тако и за себе: ”Оче не моја него Твоја воља нека буде!” ( ср. Мк. 14, 35 –36). А при том додајем и молитву, као многострадални и праведни Јов, као уцвељени и притешњени Давид: ”Смилуј се на мене, Боже...!” ( Пс. 50, 1).

ПРИЗИВАМ ГОСПОДА КАО СВОЈУ ЗАШТИТУ!

Господе! Три јака, и опака непријатеља устадоше данас на мене: једно ”умиљато јагње” које, као лукава лисица, служа звери и две ”љуте звери”, које се праве јагањцима, а то нису, не стидећи се да ме лажно оклеветају и нападну, да натерају јагње Божје да ”блеји” уместо њих против мене! Устани Господе, не закасни, појави се и нека се разиђу непријатељи моји!
Три љута непријатеља устремише се на мене, Господе, окомише се као вукови на безазлено и невино јагње, нападају ме са свих страна, говоре лажи, опачине и клевете, Господе, кажи ми како да се браним и одржим на ногама!? Како да се браним и истовремено не поцрвеним од беса и жалости, кад ме тако неправедно руже?! Како да не паднем у несвест од стида пред верницима, неверницима и иноверницима, када ме моја сабраћа, кажу првојерарси, ако су то доиста они писали у шта сумњам, тако изневерише, нападоше ме пред целим светом, не само пред јавношћу наше земље, него и пред васцелом Европом и далеком Америком, који напади, бојим се то да кажем, нису више хришћански, или су то, ако јесу, само по имену?! Дај ми мудрост о оружје Давидове праћке против силног Голијата! Дај ми трпљење Јова, разложност светог апостола Павла, храброст светог Јована Крститеља! Знам, Господе, да си Ти рекао: ”Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због Мене” (Мт. 5, 11)?!

Остао сам сам, Господе, као некада пророк Илија против гомиле Валових пророка. Остао сам сам против лажних учитеља који више заводе него што воде, против климавих духовника којима нимало није стало до истине; против политичара који врше распродају српских националних и духовних интереса и дозвољавају творцима Новог светског поретка да постављају ревизоре на свим пунктовима јавног делања, који мени забрањују да се појављујем на тзв. ”државној телевизији”, као да је то само њихова, а не и моја колико њихова, моја пре него њихова, јер су они уљези у Твој народ, господари моћи и насиља, а не љубави и мира.

Научи ме, Господе мој, како да се борим и изборим са толиком силом, научи ме и ја ћу мучати.

Ако оћутим ове нападе, ликоваће: готов је, уплашио се, ухватили смо га у нашу мрежу, нема му спаса,јер га се и Црква одрекла!
Ако им одговорим и почнем да се браним, оптуживаће ме: та, он је склон свађи, препирању!

Они, лажљивци и насртљивци, моју одбрану називају препирком, свој ничим оправдан напад на мене - правдом и истином. Онима који су лажни, Господе, лажне су и мере, па лажни и кантари, отуда лажни и закључци, јер су им лажне оптужбе.

Они ме нападају, а ја се браним, и моју одбрану крштавају лажним именом - препирком. Зар Ти, Господе мој и Путевођо мој, не рече: ”Ја сам пут, истина и живот” (Јн.14, 6)? И зар и Ти, Господе, не одговори истим напасницима који навалише на Тебе да Те ударају: ”Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш" (Јн.18, 23)? А, Твоји, назови следбеници, лажно уче као да ниси давао отпор насилнику, као да ниси дошао и донео мач на Земљу (Мт. 10, 34).

Туку ме, а забрањују ми да плачем и да се браним; да плачем не толико над својом судбином, већ над јадом и судбином свога народа, који, уместо комунистичког ропства све више, уз подршку Цркве и Државе, пада и допада у мундијалистичко ропство, не дочекавши зрачка своје националне слободе и освешћености.

Они не траже истину да би се њоме обогатили, него проносе лаж, како би ме њоме осудили и себе опоганили.!

Опет се, Господе, удружише књижевници и фарисеји; првосвештеник Кајафа и богооступник Ирод, као некада (Мт. 26, 3); измири се Пилат са Иродом, како би осудили једног страдалника, као у оно време Твоје осуде, Господе ( Лк. 23, 12)!
Опет се нађоше, на истој страни врх Цркве заједно са гонитељима Христовим!

Опет бесни ”говор мржње” против мене, који се лажно декорише као говор разума, писање кога својеручно нико не потписује нити ма ко заводи. Сами говоре опачине, а мене оптужују да сам их ја рекао, да сам се, у својој немоћи и самоћи, са Тобом погордио. А све су положаје заузели у Цркви и Држави, тако да за нас, који смо овде рођени у Србији уназад десет колена, нема места, осим прогона; нема положаја, осим шиканирања.

Устали су као љуте звери на мене да ме прогутају, приписујући ми оно што никада нисам рекао, чак што нисам ни у сну сањао! А ја их се не бојим, јер се само Тебе, плашим Господе!

Па, и поред тог подметања, ја нисам јадан и несрећан, него јак и моћан у Теби и Тобом Господе, јер имам Тебе, Надо моја! Моћнији сам од оних који ми прете, јер знам да се плаше оправданог гнева Твога и Божјег народа, па зато у страху од Тебе, плаже се мене.

На месту сам страдања, и у ситуацији у којој се нашао свети Јован Крститељ, који је устао против инцеста у одбрану врлине. Али не смем да им одговорим Његовим речима: ”Породи апсидини...И не мислите и не говорите...” (Мт. 3, 7 - 10), јер тај говор неће разумети. Тражиће и моју главу на тањиру као некада Његову, а ја им је нећу дати, уколико им Ти то допустиш!

На месту сам светог Јована Златоустог, али не бих смео да кажем својим противницима: Опет бесни Иродијада, опет на тањиру тражи главу светог Јована Крститеља! Јер знам да ме неће разумети, да ће ме схватити наопако, јер су уплашени, они су уплашени, а не ја коме прете!
Они који су се погордили, слично самом Сатанаилу, говоре да сам ја горд! Али не кажу чиме сам се ја то погордио и када сам ту своју гордост и према коме показао?! Они имају све положају у Цркви и у Држави, виђени су на свим странама и у свим системима владавине, и у комунизму и у тзв демократији, примао их је свакодневно, и ноћу и дању Милошевић, па му окренуше леђа; прима их и сада Коштуница, окренуће и њему леђа, ако се нађе ”на цедилу”. Живели су прљаво и масно, али за своју работу никоме не до сада не поднеше никакве рачуне! Лако се свлаче и облаче, а ја не умедох ни онда, као ни сада, да се удварам власти. Они ”Свакој сили, капу скини!”, а ја се клањам само пред Тобом, Господе. За то”из дубине душе своје вичем Теби: Где си, Господе, погибох од гњева њиховог?!

Ја нисам , Господе, имао никакав положај ни онда ни сада као ни сада, захваљујући баш њима у Цркви и њиховим закулисним радњама, изузев што сам газио босоног по трњу и прашини као Твој и народни слуга?!

Школовао се и стекао дипломе и докторате како бих могао само Теби да служим, а међу њима има мало писмених, скоро и неписмених, па ми опет они суде, усуђују се да суде и пресућују да сам се погордио. Па, чиме сам се то ја погордио?! Они не могу, не умеју лепо и правописно да сроче ни једно најобичније своје Саопштење, којим ме оптужују, називајући ме критичарем, ревизором, бранитељем Цркве од ње саме. При том они мисле: Црква, то сам ја! А Ти си нас учио да си Ти основао Цркву своју и да врата адова неће јој одолети! ( Мт. 16, 18).

Они пишу моје карактеристике, мислећи да тиме ништа о себи не казују; смишљајући лажне оптужбе, мисле да тиме ништа о себи не казују. Али их, овај и овакав говор њихов издаје (Мт. 26, 73). Лажним оптужбама говоре више о себи него о мени.

О својој гордости неће ништа да кажу, о вилама и палатама у којима пландују и уживају све благодети овога света, а кажу да верују у духовно Царство; возе се бесним колима: мерцедесима и џиповима, које су платили "народном муком", живе баш као и остали безбошници данас који су на власти или при власти, а ја газим пешке и то босоног, увек далеко од власти, бежао од ње као од ватре и куге. Возе се и живе луксузно у време док њихов народ пати и нема хлеба да једе, док њихови свештеници са својом децом гладују?! Нарезима свештеницима, црквама и манастирима ”купују" свој луксуз, Господе, а мене оптужују да сам се погордио.

Чиме се то ја гордим, Господе, кажи ми, јер њима уопште не верујем, јер су се од Тебе одметнули. Кажи ми, Господе, и ја ћу мучати?!
А, изнад свега, Господе Црква, односно они који за себе говоре да су Црква, ме тешко терети: ”особито за његове (то јест моје, Ж. Г.) недавне изјаве о ицестуалном понашању као нормалном у јеврејским срединама, а притом, по њему (то јест по мени, чиста лаж, чак да је и од римског папе Ж.Г.) одобреном од стране јеврејских верских ауторитета, што су ти ауторитети одмах с правом демантовали као клевету и бесмислицу” (цитат из Саопштења Св. арх. синода СПЦ).

Они, што би Владика Николај рекао Чивути, јесу демантовали, али не моју истину него изрекли своју лаж јавно за мене као ”своју истину”, а коју ја никад нисам рекао, као што су ту лаж више пута поновили, ако су је поновили, првојерарси Цркве у фамозном Саопштењу Св. арх синода које је емитовано у јавност, као и бројни листови и часописи, утркујући се да емитују вест у етар: Црква га се одрекла, а г. Сингер ликује: Закаснила је Црква, али добро је ”икад него никад”!.

Ова последња констатација у Саопштењу у потпуности показује и доказује ко је срочио и ко га је писао као Саопштење Синода, чак мислим да га је у перо диктирао (г. Александра Сингера), пошто таква иницијатива није потекла од мог надлежног архијереја, нити од Црквеног суда, о чему се не говори у овом Саопштењу.

Да кажем и то, Господе, да ја, у својој наивности и заблуди, нисам знао ни умео, а нити хтео, да као православни свештеник да тражим благослов од јеврејског рабина! Нити да се, као Христов слуга, за свој успех обраћам моћницима на власти у Држави, нити да препоруку тражим од моћника НСП - ”Милосрдног анђела”.

А што се тиче мојих напада, како се каже у Саопштењу, ”на надлежног архијереја”, која су тако вешто срочена и у Саопштење укомпонована као препорука надлежном архијереју да ме казни, ја одговорно сада кажем: да се не бојим никога до Бога милога, да сам писма надлежнима у Цркви и Држави писао, у најбољој намери за за народно, њихово и своје спасење, у смислу поруке: ”Рекох и душу своју спасих!”, рачунајући да ми у Православљу немамо безгрешног римског папу, каквог имају у Риму, чијег су изасланика (Мартинија) позвали дањашњи моћници у СПЦ на предлог моћника у Држави да им украси ”дан заљубљених и светог Валентина”, у ”узвратну посету” (не знам чију и не знам коју посету он узвраћа!), - ниподаштавајући милионе жртава – од усташке каме закланих Срба, неке од њих су прогласили за свеце, жртава по наговору римског папе и једног другог папског изасланика (Марконија) и других прелата Римокатоличке цркве (фра Сотоне и Алојзија Степинца итд.), а да се та црква није извинила Богу, жртвама и српском народу у духу хришћанског учења (Мт. 5, 23 – 25).

Дакле, пошто ми у Православљу немамо безгрешног римског папу, већ је свако, чак и ”надлежни епископ”, подложан греху и као ”град који уврх горе стоји” (Мт. 5, 14) подвргнут посматрању и евентуалној оцени, критици и преиспитању ”да се не би погордио” и свој чин обрукао. У Православљу је свако подложен разложној и документованој критици, не критизерству, макар то био и првојерарх. Тако да је помињање мога критиковања ”надлежног архијереја” као мог посебног греха у фамозном Саопштењу страно Православљу, канонима и вековном учењу и пракси Цркве. Дакле, дозвољено је, прво ”насамо” а онда јавно, износити негативне појаве и скандале и у Цркви ради поправке, на начин како нас о томе учи Свето писмо (Мт. 18, 15), како сам и ја учинио , пишући ”насамо” своме ”надлежном архијереју”, не ради критизерства, него ради добра Цркве, како би се Црква очистила од најамника, како би се поново истерали трговци из храма. За та моја писма своме ”надлежном архијереју” не зна шира јавност, иако сада знају: мој архијереј и они којима је он давао т а моја писма да читају, а они су јавно објавили да она постоје, пошто их сада помињу.

Сада сам ја обавезан и спреман да њихову садржину изнесем у јавност, како они кажу ”пред Бога и јавност”, и то сва моја писма упућена црквеним и државним властима, ради суда јавности, када се већ о томе говори, па нека ми судија буду само Бог и наш народ, пошто у други суд и друго суђење више немам поверења ни наде.

Грешни раб Божији још увек свештеник,

Протојереј Жарко Гавриловић

Света Три Јерарха 2002.год.

Упућено средствима информисања јавности
Прилог два фотокопирана документа