__________________________________________________

СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ

"ЗМИЈУ У ЊЕДРА НЕ ПУШТАЈТЕ!"


о масонерији и француској револуцији, из часописа Митрополије Црногорско-приморске "Светигора"



__________________________________________________

Кад jе у оно давно вриjеме силна руска царевина 1813. године потукла гордог и охолог Наполеона код Москве и када jе некада моћна француска воjска у паници почела да бjежи од силе руске, св. Петар Цетињски, велики неприjатељ Наполеонове политике, jе одмах написао jедну интересантну, поучну а и данас посебно актуелну прокламациjу народу црногорском и брдском. У њоj jе поред позива на оружjе за ослобођење Боке, Владика црногорски изнио и своjе jасне ставове о jедном великом и надолазећем злу - злу масонериjе. Тако jе св. Петар jош давне 1813. године упозорио Црну Гору на ово кукавичиjе jаjе у златно увиjеноj амбалажи коjе се нарочито данас Црноj Гори и читавом човjечанству перфидно подмеће али и крваво намеће као нешто позитивно и у циjелом свиjету општеприхваћено. Зато послушаjмо овог светог ловћенског пророка коjи у оно давно вриjеме написа следеће риjечи:

"Петар, Божиjом милошћу православни митрополит Црногорски, Скендериjе и Приморjа и рускога царскога ордена светога Александра Невског каваљер.

Благородниjема и поштениjема сердарима, воjводама, барjактарима и другиjема главарима и старjешинама и свему храбром народу црногорскоме и брдскоме, у Господа здравствовати и радовати се.

Познато jе вашиjем благородствима, и теби, љубезни народе, како jе већ наступила седма година од када су Французи погорели Бокешку провинциjу и како су они с почетка нама страшно приjетили да се отечество наше унаприjед неће називати Црна него Црвена, то ће рећи крвљу нашом обливена Гора.

Они би то и учинили по своjству њихове злоће, будући су наjприjе окаљали своjе руке у крви законитога краља и краљевске фамилиjе и основали на темељу безбожjа своjе jакобинско-фрамасонско правитељство, али благодарећи Богу ниjесу то могли учинити:

Прво, по томе, што ниjесу међу нама нашли издаjниках jакобинскога духа, коjи би им путеве отворили и человође били као што су налазили на много мjеста за несрећу своjих народа међу коjима су они издајници били.

Друго, што смо ми становити договор учинили иа Мирцу у цркви храма светога великомученика Георгиjа, када смо генералу Мармону на састанак били, да умремо при нашоj вjери и слободи с оружjем у рукама славно, и да се никад под њихову власт живи не предамо.

Треће, што су они видjели пребивалишта наша утврђена каменитиjем горама, и не само jедну Црну Гору, него многе горе коjе се не боjе бомбе ни лубарде, и што су наше краишнике при сваком движењу њихове воjске находили справне и готове к боjу на своjима границама, а навлашито кад су њихова три генерала са три тисуће и више воjске ударили на комун Браjиће, тада су они познали колико би их скупо коштало док би Црну Гору освоjили.

А четврто, што славни народ од Шпање Божиjим промислом и благовољењем, побуђен љубављу к отечеству и к своjему законитоме краљу, одведен вjероломним Наполеоном у Франциjу, свргнувши jарам француски подиже неустрашивим духом мужества своjе оружjе против онога свеопштег роду човjечанскоме неприjатеља и возмутитеља Европе.

По овиjем дакле узроцима, не могући они нечестивци успjети у своjим предузећима, ниjесу се постидjели претстављати нама толике милости и награде од њиховог цара, ако ми његово покровитељство заиштемо и ако његова конзула међу нама прихватимо мислећи да ми као горски иарод нећемо разумjети: jер то ће рећи да сами себе своjима рукама синџир на грло ставимо и да змиjу у наша њедра пустимо. Но будући су и на сва претстављења добили како усмено тако и писмено противни одговор, ниjе им остало друго него чрез посредство мира прекратити смутњу коjа се бjеше међу наше краjишнике и њихове солдате около Котора започела, боjећи се да не бисмо и Бокешки народ против њих узбунили. И тако смо с ђенералом Бертраном на кондициjе мир учинили и с ђенералом Готиjеом потврдили до заповиjеди коjу бисмо имали од нашега цара. Но што искаше ђенерал Бертнар да му предаjемо њихове људе у наша мjеста добjежале, то ниjесмо примили; и зато jе њихов цар толико расрђен био, да jе говорио не само да ће нас огњу и мачу предати, него да ће и горе и планине наше сажећи. Али се ниjе надао да ће из Русиjе главом без обзира бjежати, оставивши пространа московска, смоленска и литванска поља посиjана костима своjих воjника, и да ће своjе високоумно надмено намjерење о осваjању Русиjе и циjелога свиjета наћи закопано под пепелом московским. Из овога свега, љубазна браћо, jасно видjети можете што су они тирани мислили од нас учинити и што би учинили да су силе имали; а сваки дан гледате што чине од браће наше примораца, и по томе расудити можете колико би ваш народ у свиjету несрећан био, да ниjе свеблаги Бог благословио оружjе великога Александра, милостиваго покровитеља. Тога ради принесимо сви и приносите непрестано свеблагоме Богу благодарење и славу, коjи jе даровао своjему помазанику Александру крепост и силу на истребљење тмачислене воjске
крволочнога Наполеона, љутога и непримиримога неприjатеља човjечанства.

А при томе споменимо и друге дужности наше, коjе нас позиваjу у садашње од самога Бога послано вриjеме на витешка воjничка дjела, да не останемо између осталих народа наjзадњи, него да тjерамо опште неприjатеље из нашега краjа, када их по мору и по суву тjера и биjе сила руска, инглешка, ћесарова и шпањолска.

Приготовите се дакле, jунаци, с природним духом храбрости на витешки оваj подвиг да, призвавши Бога на помоћ, што скориjе ступимо у Бокешку провинциjу под славодобитним барjаком великога Александра, милостива покровитеља нашега.

Дано у резиденциjи иашоj на Цетињу, августа 27. 1813. године.

Петар Петровић



Ове риjечи, риjечи златне и благодатне, су прве риjечи jедног светог човjека у нашем народу у коjима се jасно осуђуjе зло масонериjе. Њима jе њихов писац, св. Петар и првиjенац и претеча у борби против овог зла у народу српскоме. Преко њих се баца и сасвим ново свjетло на jедну од великих прекретница у историjи свиjета - Француску буржоаску револуциjу, коjа jе за св. Петра и сваког здравомислећег човjека била и остала jедно велико jакобинско-фрамасонско безбожно зло коjе jе, покриваjући се медно-слатким паролама (као уосталом и свака безбожна револуциjа) слободе, правде и jеднакости прогутало стотине хиљада људи заjедно са краљем, краљицом и скоро читавим племством Француске, и оставило "отров своjе адске душе" да до данас хара свиjетом, увиjек под видом "нових поредака", од коjих нека нас сачува Господ молитвама св. Петра Цетињског.

монах Петар

главна страница
Hosted by uCoz