__________________________________________________

ЗАВЈЕРА "НОВОГ СВЈЕТСКОГ ПОРЕТКА" ПРОТИВ СРБСКОГ НАРОДА

РАЗГОВОР СА О. МИХАЈЛОМ МИКИЋЕМ


__________________________________________________

Ово поглавље је прво објављено у Зборнику Нова Европа, година II, књига II (март 1996, адреса: п. фах 31, 11030 Београд). Захвалан сам уреднику г. Владимиру Максимовићу који је дао дозволу да се прештампа овај чланак, као и о. Михаилу Микићу, свештенику СПЦ у Индијанополису, држава Индијана, САД, што је дао сагласност. Овај интервју о. Михаила Микића потврђује предња излагања о масонерији као злокобној политичкој, антихришћанској сили. Жртве грађанског рата у бившој Југославији, на све три стране, пале су као последица махинација јудејских банкара у поробљавању целог човечанства

Поштовани читаоче, живимо у времену када је србски народ повређен и осрамоћен као ријетко када у својој прошлости. Страшни рат у коме Срби гину у великоме броју, а да већина од њих и не зна зашто, траје већ четири године, а Србија и Црна Гора "мудро" ћуте и кажу да "нису у рату" и поред међународних санкција које су у потпуности опустошиле и упропастиле економију тих двију србских држава. На стотине хиљада србских избјеглица из западних србских земаља, а којима је међународна заједница ускратила право на самоопредјељење, и који су на један подмукао и претјерано груб и безобзиран начин, сурово протјерани са својих вјековних огњишта, обманути и преварени, а препуштени сами себи да се сналазе и спашавају како знаду и умију, лутају због тога сада по Србији и целоме свијету у потрази за парчетом хљеба.

Због свега тога ми смо се у овом најтежем и можда пресудном историјском тренутку, када се одлучује о опстанку или нестанку србског народа, уз болне призоре очекиваних али и неочекиваних издаја и велеиздаја, и уз ужасне догађаје лоповлука људи на власти, одлучили за разговор са оцем Михаилом Микићем, свештеником Србске православне цркве и предсједником Србске војске спаса, добротворне организације која је до сада од почетка рата за потребе србског народа у ратом захваћеним подручјима бивше Југославије из Америке допремила помоћ у вриједности од скоро шест милиона америчких долара. Учинили смо то не само због његовог успјешног добротворног рада у помагању ближњега свога, не само због тога што је отац Михаило Микић предсједник организације која је помогла да велики број наших тешких србских рањеника оде на бесплатно лијечење у иностранство, не само због тога што се он у Америци успјешно бори и залаже за праведну ствар нашег ратом и санкцијама угроженог србског народа у Отаџбини, већ и због тога што је отац Михаило Микић познат као човјек који нема длаке на језику, који јуначки и слободно јавно говори о проблемима о којима други само у потаји шапућу, који веома добро познаје вријеме у којем живимо, што се најбоље види из његових досадашњих предвиђања јавно изнесених у његовим књигама, по новинама и преко радија и телевизије у земљи и иностранству у цијелости обистинили и садашњим догађајима потпуно потврдили.

Оче Михаило, да ли је садашњи рат избио случајно или га је неко намјерно изазвао са злонамјерним циљем, и које су то мрачне и подземне силе и снаге овога свијета скренуле србски народ са његовог србског пута мирног развитка на пут ратних страхота, који са мањим прекидима трају непрестано од Косова до данашњих дана?

Одговоре на та питања нећемо никада стварно наћи ако прије тога не схватимо да се многи историјски процеси не могу правилно разумјети ако се испусти из вида једна огромна сила која смишљено и плански дјелује у свијету током многих минулих стољећа утичући на просвјету, културу и на политичке догађаје. Чувени Јеврејин, енглески лорд Дизраели Биконсфилд (1804-1881) рекао је једном приликом да "свијетом не управљају личности које стоје на челу држава и влада, него тајна друштва". Он је у великој мјери био у праву. Та тајна друштва не владају увијек непосредно помоћу директних наређења, него обично кроз просвјету они васпитавају водеће кругове сваког народа тако да сви они воде свој народ у извјесном правцу, често пута мислећи да тиме испуњавају своју дужност према Отаџбини.

Садашњи догађаји у србскоме народу то најбоље потврђују. Највећа међународна сила, која је била узрок многих историјских догађаја током вијекова и која има водећу улогу код многих народа, поготово бијеле расе, јесте католичка црква, комунизам, масонерија и јеврејство. Свети Владика Николај Велимировић и један од његових најбољих ученика, покојни Димитрије В. Љотић, назвали су ове двије последње силе "редитељима драме човјечанства" и тиме су најбоље открили Србима праву суштину те драме, исто тако као што је прије њих упозоравао своје сународнике на масонско-јеврејску опасност Јаша Томић. Многобројне несреће човјечанства, па тако исто и ове сада које су задесиле србски народ јесу плод ватиканско, масонско-комунистичке јеврејске завјере против србског народа. Те мрачне и страшне силе морају се због тога што прије разоткрити у србскоме народу, јер он мора да упозна своје непријатеље, пошто се ниједан непријатељ не може побједити докле се год народ не упозна са његовом природом и његовим циљем.

Значи, оче Михаило, за садашњи рат и велику несрећу која је задесила србски народ, као и за велику срамоту и бруку која нам је плански нанесена, углавном су криви католичка црква, комунисти, масони и међународна заједница која се налази у служби Јевреја?

Јесте. Али када то кажем ја не мислим да тврдим да не постоје страсти, рачуни и заблуде и код простог србског, хрватског и "муслиманског" народа. Далеко од тога. Да те заблуде, страсти и рачуни не постоје код обичног свијета, Драма тада не би могла да се одвија на овај начин како се то сада дешава. Творцима Новог свјетског поретка којем вјерно служе комунисти, масони и цијела међународна заједница, овај рат је зато био потребан да би се кроз њега срушио србски национализам и физички истријебио србски народ у западним србским земљама, као што је то још почетком Другог свјетског рата јавно објавио усташки министар Миле Будак сљедећим ријечима: "Један дио Срба ћемо побити, други раселити, а остатак превести на католичку вјеру." На тај начин утјераће се страх у кости другим народима који би случајно могли једног дана да се побуне против лажи и неправде коју плански шири и са собом доноси Нови свјетски поредак. Јевреји су зато преко масона и комуниста, као домаћих србских, хрватских и "муслиманских" велеиздајника, добро овај рат припремили, народе завадили и тако створили све потребне услове да он траје све дотле докле они то желе, како би на тај начин у правим ратним условима који су под њиховом контролом увјежбали своју војску за коначни обрачун са Русијом и цијелим православљем, и тако створили потребне предуслове за успостављање своје владавине над овим просторима. Бастион јеврејске власти у свијету дуго је година био у Великој Британији и Совјетском Савезу, али постепеним слабљењем Енглеске и Русије, Америка све више ступа на позорницу овога свијета у истом својству као заштитница и носилац Новог свјетског поретка, односно јеврејских интереса.

Оче Михаило, неупућени и необавештени читалац највјероватније врти главом са невјерицом због ових Ваших изјава чудећи се како је могуће да један мали народ од свега можда двадесет милиона људи, расутих по цијелом свијету, толико велике успјехе постигне?

Може бити. Али треба да се зна да у нашој наивности и незнању и лежи главни разлог комунистичко-масонско јеврејског успјеха. Срби су у просјеку веома слабо обавештени и о томе шта се то стварно догађа у њиховој земљи, а о правим узроцима разних догађаја у далеком свијету највећим својим дијелом они не знају ништа, а поготово о тајном дјеловању јеврејских циониста који своје планове вјешто спроводе преко комуниста и масона. Историја 19. и 20. вијека, у ствари је историја растућег јеврејског утицаја, и то у толикој мјери да данас Јевреји индиректно држе све народе аријевске расе: економски, политички и духовно – у својој власти. Историја многих народа, а поготово историја бијелог народа, могла би пружити о томе многе потврде. Само, разумије се, историја објективна, а не историја фалсификована какву смо ми учили по школама. Кратко да кажем, много ствари има о којима не пишу наши уџбеници историје ако се ради о прошлости, нити их наша штампа биљежи ако се ради о садашњости, а баш те прећутне ствари пресудно утичу на историју и живот једног народа. И када се један такав случај на крају открије, онда ће увијек, по правилу, иза њега да стоји неки комуниста или масон над којима непрестано бди свевидеће око јеврејско. Они су удесили да се о томе не пише, да тако обичан човјек не би могао да сазна за њихову подмуклу и прљаву улогу у многим историјским догађајима. Задојени и вођени мржњом према хришћанству, Јевреји су успјели да овај свијет тако поставе, а поготово свијет бијеле расе, да је он доскора могао да бира само између њихове двије творевине – марксистичко- комунистичке и демократске плутократије, обе антиморалне, антинационалне и антисоцијалне. Успјех тих идеја које су плански за рачун Јевреја преносили и још увијек преносе комунисти и масони толико је данас велик, да је због тога менталитет просечно образованог човјека постао у великој мјери комунистички или масонски.

Оче Михаило, марксизам је себи као научна теорија поставио за циљ изградњу бескласног друштва у коме неће бити експлоатације и присвајања туђег рада од стране капиталиста и он је, по ријечима другарице Мире Марковић Милошевић, "моћно оружје у рукама радничке класе у борби за преображај људског друштва од класног у социјалистичко, односно бескласно комунистичко ", а Ви овде тврдите нешто сасвим супротно, да је марксизам у ствари био и остао у служби јеврејских циониста као моћно оружје у њиховој завјери против многих народа, па Вас због тога молимо да за наше читаоце мало боље објасните тај нама непознати однос који влада између марксистичке идеологије и јеврејства.

Као прво, сваки прави Србин треба да зна да је творац марксистичке идеологије Карл Маркс (1818-1883) по народности био Јеврејин, а не Нијемац. Он је због тога увијек бранио "демократске" принципе који руше темеље државе и друштва, да би тиме кроз револуцију радничке класе припремио терен за уједињење свијета са Јеврејима на челу. Зато комунистичка парола француске револуције о "слободи, једнакости и братству" није парола радничке класе, како се то често истиче, већ лозинка масонства у нижим степенима. Нашој јавности такође је мало познато да је на Првом заседању ДУМЕ, (народна скупштина) у Русији, послије преузимања власти од стране бољшевика, од 400 присутних делегата било 246 Јевреја, од којих је чак 160 дошло из Бруклина код Њујорка. Тада је из Америке, преко Халифакса у Канади, за Русију отишло преко пет хиљада Јевреја, и они су били главни финансијери и идеолози бољшевичке револуције у Русији. Била је то јеврејска страшна и крвава подмукла освета над православним руским народом због праведне одлуке царице Јелисавете од 1742. године којом је она, због јеврејске осионости, насртљивости и штетног утицаја који су ширили у њеној држави – многе због тога из Русије протјерала. Ако овај сада изнесени податак није довољан нашем човјеку да би он схватио и разумио спрегу која постоји и влада између комунизма, масона и Јевреја, тада више слепцу не вреди говорити о виду нити глувом шаптати на уво. А то што за вријеме постојања Совјетског Савеза у њему званично није било масонских ложа, као ни у СФР Југославији, не треба узимати озбиљно, јер масонство на Западу је за цијело вријеме постојања комунистичких режима на Истоку исте стално подржавало и на разне начине помагало и о томе постоје многа писана сведочанства која су још увијек доступна јавности. Осим тога, Јевреји су у цијелом Совјетском Савезу, као и свим другим државама Источног блока за вријеме постојања комунистичких режима у тим државама, били на власти, и они су те земље због тога третирали као своје колоније, због чега су јавне масонске ложе у њима биле потпуно непотребне. Пошто је комунизам у земљама Источног блока одиграо своју Јеврејима предвиђену улогу: морално, политички и културно разорио многе народе и државе, он је од истих, преко масона Михаила Горбачова, срушен и уништен без иједног испаљеног метка. Јевреји нису били творци само марксистичке идеологије него су они и на овим нашим просторима такође били творци и југословенске идеје и државе, као и усташког поретка коме је идејни отац био похрваћени Јеврејин њемачког поријекла Јосип Франк.

Оче Михаило, на који начин Јевреји успјевају да изврше огромне покрете и да остваре своје далекосежне, свеобухватне јеврејске планове о успостављању своје свјетске супер империје?

Јевреји су то успјели да остваре на разне начине, а прије свега кроз новац. Ја не знам да ли су они баш као "изабрани" народ Божји измислили новац, али зато веома добро знам да самом новцу нико није успио такву моћ да подари, и да нико тако далеко новцем није успио да продре као савремена плутократија, сва од Јевреја изграђена. Због тога је новац постао господарећа, а човјек служећа вриједност који због новца све продаје: и рад и знање, и земљу и част. То је наличје демократије која на прво мјесто ставља слободу да би тако под њезиним плаштом тајна друштва могла непримјетно да разоре и онеспособе све органе народне самозаштите који снагом духа и крви сваког нормалног човјека везују за његов род, поднебље и земљу као и прађедовску Свету вјеру. Тако су Јевреји прије реда, прије правде, прије истине жртвовали све друго, само не своје народне интересе, које су веома вјешто бранили кроз марксизам и сваки други интернационализам који напада дух народни и који тврди да историја једног народа није историја крвљу, духом и судбином повезане у једну цјелину рођене браће, већ историја класе које се међусобно од памтивјека тлаче, уједају и убијају. Одвојивши тако од народне духовне и крвне цјелине своје припаднике: комунисте, масоне и друге интернационалисте, Јевреји на тај начин стварају своје одане ударне групе које затим њима вјерно служе, попут јаничара у турскоме царству, за рушење националне и духовне самосвијести њиховог властитог народа из којег потичу и којем својим поријеклом на жалост припадају, а са којим суштински и стварно више ничег заједничког немају. Ето, на те начине Јевреји преко комуниста и масона успјевају да остваре своје далекосежне свеобухватне циљеве.

С обзиром да је марксизам изгледа завршио своју, од Јевреја давно одређену, улогу у разарању и уништавању православних народа, и да ми сада као свога непријатеља имамо још подмуклији друштвено-политички систем који нам се силом намеће са Запада, ми би Вас због тога, оче Михаило, замолили да за наше читаоце нешто кажете и о масонерији и да ли међу масонским ложама постоје, заиста, неке разлике?

Разлике између масонских ложа суштински уопште не постоје, јер све су оне основане са циљем да се у њима нарочито фино обрађује "груби камен", тј. припадници оних народа који су снагом свога духа и економијом још увијек везани за непролазне драгоцености и вриједности свога народа, односно да се људи разних погледа, сталежа и интереса на крају васпитају у једноме духу. Међутим, треба имати у виду да међу масонским ложама постоје једино значајне разлике у погледу отворености њихових коначних тајних циљева. Већина масонских ложа веома вјешто прикрива, нарочито у нижим степенима, антихришћанску, антинародну и антидржавну суштину свога братства, као што то чине енглеске ложе, док је, на примјер, Велики Оријент Француске (исто као и италијанско масонство) одувијек био радикално безбожан и изразито левичарски у политичком погледу. Такође, међу ложама постоје разлике у њиховим ритуалима, али свим масонским ложама заједнички су њихови крајњи циљеви као и јеврејски симболи.

Шта је прави циљ масонерије? Да ли је то обраћање у јудаизам других народа или градња Новог храма човјечанства?

Прави циљ масонерије није обраћање у јудаизам осталих народа – прозелитизам, већ рушење других религија, иако се по учењу Талмуда људи дјеле на три врсте: на свето племе Израиља, на прозелите – НОАХИСТЕ, који су нешто средње између незнабожаца и Јудејаца, и који по Тори због тога могу да једу месо животиња које су забрањене јести Јеврејима, и народе потпуно туђе јудејству, које они називају НОРХИ, а за које су Јевреји измислили много разних погрдних имена. Сионски мудраци у петнаестом протоколу отворено говоре о томе како ће и масони, попут комуниста, бити бачени на ђубриште историје када они презуму власт у свијету. "Немилосрдно ћемо казнити сваког ко са оружјем у рукама дочека наш долазак на власт. Свако ново оснивање ма каквог тајног удружења биће такође кажњено смртном казном, и она од њих која сада постоје (масонске ложе), која су нам служила и служе, ми ћемо укинути и прогнати у далеке од Европе континенте. Тако ћемо поступати и са оним гојима (комунистима и слободним зидарима) који одвећ много знају, а оне, пак, које ћемо из било којих разлога помиловати – остаће у вјечном страху од прогнанства". Према томе, слободни зидари или масони, исто као и комунисти, не знају или не желе да знају каква им је биједна улога од стране Јевреја одређена и шта их на крају чека. Они јадници мисле да су заиста позвани да граде Нови храм човјечанства. Међутим, масони све што се више пењу у степенима, све више сазнају да је изградња тога храма ствар више или мање далеке будућности, а да они дотле, попут комуниста, морају да руше постојећу грађевину свијета да би тако рашчистили и направили мјесто за зграду будућег вијека. Према томе, док Јевреји коначно не овладају свијетом, масони морају у њему попут комуниста да стварају хаос, да га руше и то нарочито све религије, а у првом реду хришћанску, да би тако направили мјесто за њихову нову НОАХИТСКУ религију будућности. На највишим степенима масонерије, у знаку тридесет и трећег степена, то се открива у напису под сликом орла: "ORDO AB CHAO" што значи "РЕД ИЗ ХАОСА".

Оче Михаило, какве су, дакле, масонске дужности и обавезе према средини у којој се налазе, живе и раде?

"Масонство је борбена организација и као таква она је принуђена да потчињава своје чланове захтевима дисциплине потребне за борбу." Због тога, сваки човјек ступањем у ложу губи своју самосталност, што се најбоље види из самих масонских списа. Тако, на примјер, у свесци број шест часописа "Луч свијета" који је излазио у Новом Саду прије Другог свјетског рата, одштампани су врло лијепо одабрани изводи из других масонских издања. Међу њима и она која изразито говоре о масонској дисциплини. "Масонство не претендује нимало да примјењује у својој средини неке од оних принципа слободе и личне независности, а које оно тражи за непосвећене". Масон зато јесте грађанин "који прије свега мора бити масон, па тек онда чиновник, посланик или предсједник републике". Таква послушност масона предвиђена је и њиховом заклетвом која се даје усмено и писмено приликом ступања у ложу, а која гласи: "Завјетујем се чашћу, да ћу се одазвати сваком позиву који би мени био упућен од фрамасонерије, ма каква била политичка или друга ситуација у којој би се нашао, и да ћу бранити, на сваки могући за мене начин, све њене донесене одлуке (масонерије) по питањима политичким и социјалним".

Часни оче, да ли, према томе, масонска дисциплина приморава слободне зидаре да и они поступају и раде чак и против интереса своје Отаџбине?

Јесте. О велеиздајама многих масона у разним државама могу се наћи занимљиви подаци у радовима њемачког писца Хеселбахера, а за србску јавност: наивну и необавештену, ја ћу навести само неколико примјера из којих се јасно види колико велика опасност прети не само србском народу, већ цијелом човјечанству од масонске дисциплине слободних зидара, која у многим случајевима може приморати лица која располажу повјерењем државних власти да поступе директно против интереса своје Отаџбине. О томе најбоље свједочи исход битке код Валмија, када су чете монархијске коалиције под заповедништвом масона, Карла од Брауншвајга, 1792. године биле потучене, јер је он као главни заповједник савезних армија свесно изгубио ту битку, пошто је француска револуција била у опасности, и он је као масон по наређењу своје ложе морао да је спасава на тај начин. Ту познату историјску чињеницу, о којој Срби већином ништа не знају, признаје и познати масонски историчар Соније у својој књизи "Легенде и симболи" сљедећим ријечима: "Француска револуција је била апотеза масонства. Херцог од Брауншвајга пристао је зато, како кажу, да буде тучен код Валмија од Келермана по наређењу ложа " Овај случај наравно није једини у историји. Са издајством масонске војне команде Аустријанаца, морао је посебно у то вријеме много да се бори Суворов, за вријеме његовог похода против француских републиканских чета. Тугут, као масон, био је на челу војне команде, и он као такав замало што није упропастио не само војску свога цара, већ и оне аустријске армије које су стајале под заповједништвом Суворова. О велеиздаји Срба масона у нашем времену постоје такође многи докази које слободни зидари вјешто крију на тај начин што често фалсификују чињенице – да се црно приказује бијело, а бијело као црно, односно да се истина приказује као лаж, а лаж као истина. О томе свједоче и многи догађаји на просторима некадашње Југославије, у којој је водећа администрација по савјетима међународне заједнице, односно твораца Новог свјетског поретка, незаинтересовано и издајнички гледала пропадање те међународно признате државе. Због тога је њена оружана сила ЈНА, умјесто да брани и спасава свим могућим средствима цјеловитост Југославије, на што је била обавезна и по Уставу, под утицајем свога комунистичко-масонског врха, постала само арбитар у раздвајању зараћених страна, док је на том послу нису замјенили припадници УНПРОФОР-а. Таквих примјера могло би се навести у великоме броју, а за Ваше читаоце биће довољно и ово што смо до сада овде изнијели да би они тако могли да имају јасну слику о томе како раде и дјелују тајне организације. Жалосни примјер њиховог рада јесте и Добрица Ћосић. Он је као "отац нације" и предсједник СР Југославије, супротно њеним интересима и логици здравог разума, на тражење Хрвата истима предао Превлаку на мору. Таквим својим радом он је угрозио, више него ико други, оружане снаге СР Југославије, јер је од Бококоторског залива, у коме је највећим својим дијелом усидрена ЈРМ направио мртав залив који уопште под садашњим условима не може да се користи у ратне сврхе. Најгоре у свему томе јесте то што за многобројне издаје и велеиздаје водећих људи на власти у овој земљи нико од њих није одговарао на било који начин, а док се губа из тора не истријеби, док се кукољ од пшенице не одвоји, србски народ нема шансе да под садашњим условима побједи многобројне непријатеље своје у овоме рату, јер га у тој његовој светој и праведној борби за спас и васкрс србства и Србије, и за уједињење свих србских земаља у једну недјељиву и јединствену свету државу србску, понајвише спречавају и онемогућавају његови домаћи народни велеиздајници, који су се веома јевтино продали међународној заједници и тако ставили у службу Новог свјетског поретка. Иза свих догађаја који су у последњих неколико година били од значаја код нас или у свијету стајао је неки Јеврејин, или ако није могао да буде лично он сам, онда је ту морао бити слободан зидар, комуниста или плутократа, који је на други начин везан са јеврејством. Код нас је велику улогу у животу Србије имала Клара Мандић. Она је, по њезиној личној изјави датој београдској штампи, била незванични савјетник многим људима на власти, као и онима у опозицији. У Русији велику улогу као креатор њезине спољне политике такође има један Јеврејин, Андреј Фридман Козирјев. Они су својим радом србски и руски народ довели у тако тежак положај да се, у ствари, сада решава о њиховом опстанку или нестанку. Зато опасност од комуниста и масона који све проблеме савременог свијета решавају у духу потребном за испуњавање циљева светске јудејске завјере, не треба прецјењивати али ни потцјењивати, јер никада се не смије заборавити да је цијело Руско царство, заједно са двјема слободним србским државама, Црном Гором и Србијом, пало као жртва олаког узимања опасности од масонерије и Јевреја, и да Срби због тога сада воде борбу са посљедицама тога зла, али не и са његовим извором.

Садашње власти у Србији и Црној Гори, иако су насљедиле структуре и органе власти, средства и начела бившег комунистичког система, јавно су изјавиле да се одричу пута којим су до тади ишле, да се одричу марксистичке идеологије, али и поред свега тога, оне нису на висини своје међународне одговорности, нити су у стању да на један правичаи и успјешан начин одбране виталне интересе србског народа, који због тога почиње све више да сумња у искреност њихових изјава и разних саопштења за јавност. С обзиром да Ви, оче Михаило, у Отаџбину долазите свака три до четири мјесеца, да ли због тога примјећујете неке разлике у животу Србије, између садашњег и прошлих Ваших долазака, и шта Ви мислите, колико су се представници бившег комунистичког режима, који су и даље вољом народа остали на власти, заиста искрено одрекли комунистичко-марксистичке идеологије?

Увођењем међународних санкција против србског народа, његовој привреди је причињена огромна штета. Међутим, ма колико она била велика, србски народ од тога није умро. Он је успио да преживи међународне санкције и донекле да се опорави од посљедица истих, али он није успио, на жалост, у цијелости да се ослободи своје југословенске идеолошке заблуде, као ни комунистичког насљеђа. Као што и сами знате, југословенство је негирање србства, зато је жалосно што су садашње власти од двије србске државе, Србије и Црне Горе, непромишљено створиле трећу несрбску – СР Југославију, која није држава србског народа, већ држава свих њених грађана: Шиптара, Мађара, Хрвата, муслимана и, на крају, ето може се казати, донекле, и држава србског народа. Због тога су Срби једини народ у Европи који нема своје националне државе, под својим нациоиалиим србским именом. Према тим посљедицама политичке и духовне природе, ништавне су штете које су србском народу нанесене у економском погледу за вријеме његовог педесетогодишњег ропства под комунизмом. Тиме, разумије се, нисам хтио рећи да економски утицај треба потцјенити, него сам хтио указати на чињеницу да тај економски утицај обично најпре и најчешће пада у очи, и о томе видљивом утицају не треба зато мислити толико, јер њега сви виде и осјећају и због тога се залажу и боре да се економски положај србског народа што прије и што више побољша. Али онај мање видљиви утицај који држи у социјалном, политичком и духовном ропству србски народ, далеко је опаснији од економског који само исцрпљује србски народ, док га овај други изнутра друштвено разара, намећући му политичким средствима управу и законе који одговарају међународној заједници, а не њему. Ја због тога сматрам да на отклањању посљедица полувјековне комунистичке владавине над србским народом у политичком, а поготово духовном погледу, није пуно учињено, јер проблем није у томе да ли се неко у Србији и Црној Гори јавно одрекао комунизма или не, већ у томе шта су нам понудили у замјену за њега, односно, да ли су бивши чланови Савеза комуниста Југославије темељито промјенили свој поглед ни свијет и истински се вратили србству, или су само ослободивши се марксистичке идеологије споља остали и даље непромјењени у дубини свога бића. То се најбоље види из њиховог рада који није успјешан, јер бившим комунистима осим храбрости недостају и стваралачке идеје са којима би они србски народ могли да поведу у борбу за ослобођење и уједињење свих србских земаља и васколиког србства. Највећим својим дијелом бивши комунисти и даље су наставили да живе, раде и мисле исто као и до сада, јер њима је мозак под комунизмом испран и они због тога, ни уз најбољу вољу и жељу, не могу сада да буду од неке веће користи србскоме народу који највећим својим дијелом треба зато да прође кроз једну фазу идејног ослобађања од марксистичке идеологије (као што су послије Другог свјетског рата бивши есесовци пролазили кроз школе у којима су њихови мозговни кроз разна предавања били чишћени и испрани од нацистичких идеја), односно да се искрено покаје за гријехове своје, и тако очишћене душе да се врати Спаситељу своме и својим Светим србским коренима. Међутим, по томе у Србији и Црној Гори није учињено скоро ништа. Србска православна црква, као истински чувар српске вјере и србскога духа, као једини истински носилац србских идеја, и сама разорена и упропашћеиа под комунизмом, још увјек нема оно мјесто у овоме друштву које њој припада по свим Божјим и људским законима. То се најбоље види из просвјете. Она је у цијелости комунистичко-масонска, а то значи антисрбска и антихришћанска. Због тога се Црква на разне начине истискује из србског народног живота, а црквеност, породични принцип и чврста патријархална власт се представљају као примитивне појаве. Зато садашње власти у име комунистичко-масонског прогреса и културе не дозвољавају да православље у Србији и Црној Гори постане државна вјера и да се у школе врати православна вјеронаука. Због тога смо доживјели да србска дјеца која живе у иностранству о трошку туђих држава, често нама непријатељски настројеним, за вријеме свога школовања обавезио изучавају на часовима србске веронауке православну вјеру славних отаца својих, као што је то случај, на примјер, у Аустрији, док је вјеронаука у исто вријеме одлуком садашњих власти србској дјеци ускраћена у њиховој властитој србској земљи: Србији и Црној Гори, што је за сваку осуду!

Оче Михаило, како се треба борити против комунистичко-масонске зајвере против србског народа, и на који начин србски народ може само успјешио тој страшној завјери да се супротстави?

Марксизам је атеистичка религија непросвјећених маса, а масонерија је религија "посвјећених" и због тога се комунизам и масонерија могу искорјенити само супротном силом исте врсте. Зато сви они народи који не желе да постану жртве јеврејске завјере, морају најприје да униште у својој земљи све постојеће комунистичко-масонске организације, уколико је то могуће најприје друштвеним мјерама, не пуштајући комунисте и масоне на било какве положаје у држави, а поготово у просвјети кроз коју они најчешће роваре и поткопавају темеље државе и друштва. У исто вријеме, насупрот комунистичко-масонској јудејској интернационалистичкој идеји о уједињењу свијета под њиховом капом, треба гајити, његовати и у душама својих сународника развијати своју народну идеологију и културу, која ће сваки народ најбоље штитити и бранити од туђих утицаја са стране и тако онемогућавати да он постане жртва комунистичке-масонско јеврејске завјере под неком новом маском. Уколико тај начин не помаже, тада треба примјенити и полицијске мјере, јер незамисливо је да у било којој правој и слободарској држави постоје тајне организације и удружења у која народ не може да има увида преко државних органа власти. За православни србски народ најјаче оружје у борби против свих завјера и тајних организација овога свијета јесте зато истинско учење Православне цркве Христове, јер једино она може тако да васпита србски народ – да он са презиром одбаци сваку, па и најфинију комунистичку и масонску идеју, која му се у име лажног прогреса нуди сада и са Истока и са Запада! Водити борбу нама је суђено са својим исто као и с туђином. Али то не треба да нас плаши у нашем животу, јер са нама су правда и истина, а с киме су правда и истина, са тиме је сам Бог, а с киме је Бог, тај не може бити побјеђен и уништен, јер у пресудном тренутку, када се буде водила посљедња и одлучујућа битка између добра и зла, истине и лажи, тада ће Стари Србски Рођак, Господ наш Исус Христос, заједно са нама да се бори против својих непријатеља, и својих и наших. С вјером у Бога побједа је наша. Србско је било и биће, ко доживи видеће, а до тада браћо и сестре, Срби и Србкиње, требите губу из торова својих!

Оче Михаило, у име нашег христољубивог и слободољубивог србског народа жељног правде и истине, ја Вам се братски захваљујем што сте нам сада открили праву истину о многим догађајима из наше ближе и даље прошлости, што сте нам скинули вео са очију којег су нам вјешто, преко католичке цркве, комуниста и масона, наметнули творци Новог свјетског поретка, што сте нам показали србски пут спасења на који морамо као народ да се вратимо, ако желимо у овом свијету да опстанемо. Нека Вас због тога Свемогући Бог наш, у којег толико пуно вјерујете, обдари разним даровима Духа Свога Светога, нека Вас Он чува и пази у Вашем животу у славу своју, а на радост, понос и корист Ваше благочестиве србске породице и васколиког народа србског. Бог Вас чувао и благословио, и живјели нам у свакој срећи, добру и напретку на многаја љета!

Дај Боже!

© Михаило Микић, 1995.